SerbianEnglish

Sa meča sezone na kolokvijum!

 Sa meča sezone na kolokvijum!

FOTO: Maja Nastić/RK Partizan

Lepa priča stiže nam iz crno-belog tabora.

Prethodnih dana Evropu je potresao sukob najbogatijih klubova i krovnih organizacija svetskog i evropskog fudbala. Evropska košarka napravila je još jedan korak ka potpunoj komercijalizaciji i zatvaranju takmičenja. Veliki broj ljubitelja sporta reći će da polako fudbal i košarka gube dušu i teže da postanu zabava bogatih, te kao retki nosioci onog arhajskog olimpijskog duha ostaju takozvani manji sportovi.

Legendarni trener Duško Vujošević umeo je da kaže da sport mora da ima prevashodno ili bar u velikoj meri socijalni značaj, umesto da se posmatra samo kroz prizmu finansijske zarade, direktne ili indirektne. Iskusni stručnjak bio je dosledan izrečenom pa je pored svog trenerskog umeća osvojio ljubitelje košarke predanim pedagoškim radom. Neretko smo imali prilike da svedočimo izjavama naših vaterpolista na temu posvećenosti obrazovanju, kome se posvećivala velika pažnja u matičnim klubovima i svim mogućnostima koje je bavljenje vaterpolom u kombinaciji sa školovanjem donelo tim mladim momcima i pomoglo im da izrastu u uspešne i ostvarene ljude. Nisu izuzetak ni naši mladi odbojkaši, odbojkašice, košarkašice…

Još jedna takva priča dolazi nam iz rukometne sekcije crno-belih. Kapiten Partizana, Ivan Mićić, izazvao je pažnju sportske javnosti u intervjuu za klupski sajt rekavši da nije mogao da proslavi sa saigračima bitnu pobedu minulog vikenda jer je nakon derbija kola morao na – kolokvijum!

Istina je. Nisam mogao sa saigračima da proslavim pobedu u meču sezone, jer sam žurio na kolokvijum, koji je bio zakazan za 20:30. Sutradan ujutru sam imao još jedan i oba sam odlično uradio.

Mladi rukometaš crno-belih dobitnik je priznanja ,,Milan Gale Muškatirović”, koje se dodeljuje od strane JSD Partizan mladim sportistima koji ostvaruju dobre rezultate i na sportskom terenu i na polju obrazovanja. Da se radi o nesvakidašnjem momku svedoče i sledeće reći:

Brat, mama i tata su definitivno najveća podrška u svemu što radim. Umešani su u moje bavljenje rukometom još od detinjstva, a najviše brat, koji je pre pandemije i zabrane prisustva publike na tribinama, bio moj najverniji navijač. Sada od kuće redovno prati i komentariše sve utakmice. Što se mojih ličnih ambicija i motiva tiče, prosto volim da igram rukomet i time se vodim. Dokle god ta emocija bude postojala, baviću se rukometom. Onog dana kada me bude mrzelo da vežem patike i izađem na teren, znaću da je kraj. Ovo zvuči kao da iza sebe imam decenije iskustva, iako mi je tek 20 godina, ali vodim se osećanjima, koja me vežu za teren, a ne nekim konkretnim ambicijama.

Sa sigurnošću možemo reći da je ovaj momak jedan od svetlih primera domaćeg sporta, i uz to se nadamo da će devojke i momci poput njega dobiti više prostora u javnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Related post

Admiral Bet