SerbianEnglish

Vujošević: Pokazao sam maksimalnu toleranciju i spremnost na saradnju, bio sam prisiljen na BAT

 Vujošević: Pokazao sam maksimalnu toleranciju i spremnost na saradnju, bio sam prisiljen na BAT

FOTO: SCREENSHOT/YOUTUBE

Legendarni trener u opširnom intervjuu za Sportklub objasnio je svoje viđenje poslednjih dešavanja, s posebnim osvrtom na obaveze koje je prema njemu nasledila aktuelna uprava crno-belih.

– Kada je došlo do te četvrte rate koja je trebalo da se isplaćuje pre početka prošle sezone, zato što je BAT doneo tu odluku, a odluka je i FIBA da se pokuša da se dugovi izmire, a da klub može da funkcioniše, ja sam pokazao spremnost da budem maksimalno tolerantan i fleksibilan i na nekom sastanku sa predsednikom Partizana Ostojom Mijailovićem napravljen je jedan dogovor da se ta cifra ne isplaćuje odjednom ma koliko je meni to bilo bolje i pod jedan – sigurnije što se i sada pokazuje, pod dva čovek kad dobije pare odjednom može da ih okrene, da uloži u nešto, ovako kad se usitne, makar ja nisam čovek koji zna puno da štedi i napravi od toga neki uslov za alternativni izvor prihoda. Uglavnom, dogovoreno je da ta cifra od 170.000 koja je narasla nešto i zbog kamata bude podeljena na 11 rata, prava od 50.000 i preostale rate po 12.000 što bi ukupno iznosilo 170.000 i da ritam tih rata bude u principu i kada plaćaju igrače. Sve te dogovore smo potvrđivali papirologijom u koju je bio uključen i moj advokat u Srbiji, sa validnom papirologijom pravno. I sa određenim zakašnjenjima, u principu je krenula ta neka isplata. Sa tolerancijama naravno, specifična je situacija. Moram da kažem da sam ja njima napravio uslugu, odnosno Partizanu i tadašnjoj i sadašnjoj upravi. Zašto sam napravio ustupak, ja Partizan volim, ali te dečije priče o tome da je to surogat za pare… Imam ja isuviše bolesti i godina da ne bih naplaćivao rad koji nije u dovoljnoj meri valorizovan ni da je bio naplaćen u tom momentu kada je trebalo i kada je bilo predviđeno. Ali, ovo sadašnje rukovodstvo Partizana nije bilo u sedlu u to vreme, nije ono izazvalo taj dug. Normalno, pretpostavljao sam da je dolaskom u Partizan Mijailović i ta ekipa koja je došla sa njim svestan duga koji postoji prema meni i prema drugim ljuidma koji su te pare zaradili i da imaju neku matematiku kako treba te dugove da regulišu. Pokazao sam određeno, ne određeno nego veliko strpljenje i dobronamernost da se taj dug kroz rate reguliše. Drugo, ona sezona koja je prekinuta koronom kada je Trinkijeri bio trener Partizana je sezona u kojoj je Partizan pravio dobre rezultate, posebno u drugom delu. Za pretpostaviti je, iako se nikad ne zna, ali da se ta sezona okončala verovatno bi Partizan našao put do Evrolige, ja sam to podržavao ne zbog toga što sam dobio te pare koje su mi dužni od pre sedam godina na rate, nego zato što sam mislio i da se taj čovek stavio u funkciju Partizana onako iskreno, da je stvarno bio na korak od pravljenja velikog rezultata i da je to pre svega pandemija sprečila. Ima tumačenja da sam ja određenu podršku koju sam davao, davao zbog toga što je meni Ostoja Mijailović plaćao. To su pare moje koje sam ja zaradio koje je davno trebalo da dobijem. To su male pare za rezultate koje sam ostvario. To su pare manje nego što su imali treneri u Jadranskoj ligi, na primer Repeša u Cedeviti ili Pešić u Zvezdi… Tako da sam ja napravio ustupak Partizanu da te pare koje je trebalo da primim odjednom a ne u deset rata.

Bivši trener Partizana ističe da je bio maksimalno tolerantan prema klubu ali da je prinuđen da je ostatak svojih potraživanja naplati na drugi način.

– Šta se desilo? Dok su oni isplaćivali prilično redovno te rate napravili smo kod notara sa advokatima sporazum o regulisanju, ne znam dobro pravne i bankarske termine i nisam se trudio da se u tom smislu pripremim za ovaj intervju, dogovorili smo se da se napravi validan ugovor sa advokatima kod notara za zadnju godinu, petu godinu duga koji imaju prema meni koja je u osnovi bila oko 125.000, a sa kamatama oko 130.000 evra regulišemo putem ugovora mimo FIBA, da je urađeno po svim pravnim normama i ostavljeno je u tom ugovoru prostora da ukoliko dolazi do problema da se može regulisati ili pred našim pravnim institucijama, ne treba da se ide pred sud nego odmah pred izvršioca ili da mogu ponovo da se okrenem i pokrenem spor preko BAT. Polo je da se taj drugi ugovor, ovaj koji je mimom BAT, da se isplaćuje sa prvom ratom koja je plaćena igračima. Mislim da se radi o septembru. Ali, zadnje dve rate, po BAT prošlogodišnjeg ugovora nisu isplaćene. Ja sam mislio da je to kašnjenje koje nastaje iz finansijskih problema kojih uvek ima jer uvek ima potrebe da se neko palti ko je sad aktivan, ko im je važan, nekim novim ljudima. I u nekom razgovoru sa predsednikom Mijailovićem, on je u jednom momentu rekao: ‘Pa, platio sam ti osam rata, odnosno deset rata o od 12’. Ja sam rekao da je upravo to problem. I onda sam ja video da on smatra da zadnje te dve rate ne treba da se plate, da zbog toga što je došlo do pandemije želi da me podvede pod preporuku FIBA da se igračima i trenerima zbog pandemije plati osam ili osam i po rata od deset za tu sezonu. Radi se praktično o 24.000, to je ta ogromna suma. Radi se o tome da, iz cele ove priče koju sam vam ispričao, ne pada mi na pamet da neću naplatiti svaki cent i da mene ne može da podvodi pod tu odluku FIBA ni pravno jer odluka o mom isplaćivanju je doneta pre pandemije, a ni moralno jer su te pare male za rezultate koji su napravljeni na ovakav način i uz svaku muku i uz pogoršanje mog zdravstvenog stanja i sekiraciju. Ne samo zbog para nego i zbog ponašanja. Šta se desilo? Nekoliko puta sam ja posle toga pričao i sa Mijailovićem i sa Kijanovićem i ne samo pričao nego je i moj advokat stao. Nije moj izbor bio da radim preko advokata i preko BAT. Ja sam na to prosto prisiljen bio, kašnjenjima, manipulacijama i pokušajima prevare. Nekoliko puta sam od ovoga Kijanovića tražio da predlože rok kada mogu te dve rate poslednje od prošle godine koje zajedno iznose 24.000 da isplate. Pošto dugovi po BAT ne zastarevaju deset godina, ali opet da stave neki rok da ja znam da i oni imaju obavezu da to regulišu. Dva puta je i moj advokat slao pisma, da vam ne pričam da je ovaj zadnji ugovor o poravnanju takav da ima rok od 35 dana kašnjenja, da je to kašnjenje bilo svaki put, za svaku ratu, ali da sam tu imao prilično tolerancije, pričao sam telefonom, opominjao, slao ta pisma u kojima sam insistirao da poštuju te rokove i da odrede rokove za te rate sa kojim kasne godinu dana, iskreno kasne deset godina sa tim ratama u odnosu na ono kada je trebalo da bude plaćeno. Ali posle svih ovih revizija ugovora i nalaženja načina da se to isplati da kažemo da je to kašnjenje godinu dana za te dve rate od prošle godine. Da se izbegnu novi pravni procesi, sukobi, da sam pokazao maksimalnu toleranciju i spremnost na saradnju i da ću morati da pokrenem ponovo proces pred BAT za te dve rate i da ću morati posle da vidim šta da radim kada je u pitanju ovaj drugi proces, da li ću ga voditi pred našim institucijama ili ću se ponovo obraćati BAT.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Related post

Admiral Bet