SerbianEnglish

Đoković: Osećam bliskost sa Srbijom, svojoj državi ću pomoći i van terena

 Đoković: Osećam bliskost sa Srbijom, svojoj državi ću pomoći i van terena

FOTO: EPA

Srpski teniser u veoma zanimljivom intervjuu La Stampi govorio je o različitim temama.

Đoković priznaje da je roditeljstvo najteža stvar na svetu ali i veliki užitak.

Priznajem, najteža stvar na svetu. Ujedno, veliki užitak. Ogromna odgovornost, zbog koje rastete kao osoba. Porodica mi je oduvek bila sve, dok sam bio dete roditelji su me podržavali, žrtvovali svoje živote da mi obezbede sve što mi je potrebno i omoguće mi da postignem sve ciljeve, što sam i ostvario 2011, kad sam prvi put trijumfovao na Vilmbldonu i postao prvi na ATP listi. Kad sam postao tata, sve se promenilo. Danas nisam ja prioritet, već moja deca. Kad nisam na terenu, njima sam posvećen sto odsto. Sve osim njih je sekundarno. Ne gledaju me samo kao oca, već i kao uzora, što mi dosta znači. I izazov je, jer želim da im budem najbolji mogući primer, ne samo teniser. Voleo bih kad mi sa mnom delili sve dobro i loše što im se dešava na dnevnoj bazi. To me ispunjava. Supruga Jelena i ja smo uvek tu za naše naslednike, ali želimo da sami rade neke stvari, ne samo domaće zadatke. Moraju da nauče da budu odgovorni za svoje živote, od trenutka kad ustanu iz kreveta ujutru sve dok se u njega uveče ne vrate.

Govoreći o budućim planovima istakao je one akademske.

I dalje želim da upišem fakultet. Ne znam da li sledeće ili za pet godina, ali svakako bih voleo da posedujem univerzitetsku diplomu. Tužan sam što to nisam uspeo kao mlad čovek, iako sam izuzetno zahvalan na svemu što imam i što sam postigao. Na kraju krajeva, fakultet nije namenjen samo deci, možete da ga upišete i kad vam je 40 godina. To je kuća znanja, a ja sam veoma znatiželjan. Najviše me interesuju teme zdravlja, gde je polje široko. Voleo bih da izučavam i antičke civilizacije i arheologiju. U ovom periodu životu pokušavam da shvatim šta me najviše interesuje. U modernom dobu dosta toga možete da odradite onlajn, što je u mom slučaju možda najbolji metod, jer sam i teniser i roditelj.

Zanimljiv je i deo u kome je srpski teniser govorio o svojim duhovnim pogledima na svet.

Ne možemo da razdvojimo osobu sa terena od one van njega. Uvideo sam da ono što radim, o čemu razmišljam i te kako utiče na moju igru i sreću. Zato se trudim da mi um bude otvoren. Na sebe, ali i sve koji ljude na planeti gledam kao u duševnom smislu. Tek onda sledi ono telesno. Ako 100 ljudi pitate šta im je najvažnije u životu, 99 će vam reći da su to zdravlje, sreća i radost, spospobnost da ih prenesete na druge. Verujem da smo večni kroz postojanje naše duše, a ne tela. Meditiram i molim se svakodnevno, jer mi to pomaže da bude u kontaktu sa dušom i kosmičkom energijom. Verujem u pozitivne emocije, trudim se da kod svih vodim dobre stvari. Nisam savršen, još kako. Postoji strana mog karaktera i ponašanja koma mi se ne sviđa, koje se stidim. Služe da me podsete da je preda mnom dosta posla. Povezanost sa prirodom i spiritualnost mi pomaže da bolje razumem ko sam. Taj proces se nikad ne završava.

Đoković ističe da ne vidi sebe u politici, ali da će svojoj državi pomoći i van terena.

Već sam u političkim vodama, kad je tenis u pitanju. Već deset godina se borim da se čuje glas mojih kolega, za to vreme sam uvideo da je politika čudan svet. Ne sviđa mi se. Prljav sistem. Nisam dorastao onome što danas vidimo u skoro svim modenim državama ili takozvanoj demokratskoj civilizaciji. Više od politike, čini se da je reč o korporativnim interesima. Nisam spreman da pričam o politici, ali kao neutralni posmatrač mogu da kažem da smo mnogo godina unazad izgubili istinsku demotraktiju. Danas je važniji biznis, u tome ne vidim sebe. Ako mi srce ne sugeriše da ne mogu pozitivno da utičem na ljude, neću to ni raditi. Mada, u budućnosti sam otvoren za sve. Svakako ću svojoj državi pomoći i van terena. Osećam bliskost sa Srbijom, a imam interesovanja i van sporta.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Related post

Admiral Bet