Srpski trener na klupi Sampdorije je u sve težoj poziciji, šanse za opstanak se smanjuju iz kola u kol, u intervjuu za DAZN rekao je da ne se ne predaje, to duguje navijačima.

Za početak im dugujem prvi gol i prvu pobedu kao trener Sampdorije na ovom stadionu. To je najmanje što mogu da im dam. Opstanak? Radimo na pronalaženju rešenja. Neću da plačem već ću ponosno pokušati da odbranim našu tvrđavu i da pobedimo sledeću utakmicu ovde. Pre ili kasnije će da dođu taj gol i pobeda u Seriji A.

Neuspehe na klupi italijanskog kluba emotivno doživljava.

Spadam u grupu od 10 odsto onih trenera koji ulaze u ovaj posao sa strašću, željom i adrenalinom. Opet sam ’pao’ na isto. Možda će sa godinama i iskustvom da mi dođe ali za sada je ovako. I u Crvenoj zvezdi sam bio baš vezan za igrače. Bili su mi kao mlađa braća. Svaku utakmicu sam preživljavao bolno i govorio sebi: ’Nadam se da se sledeći put neću ovako vezati za igrače i da ću moći da budem više lucidan’. Ali opet sam ponovio isto. Zaljubljen sam u ovaj tim Sampdorije, u ljude koji rade u klubu i koji su mi prirasli za srce za ova četiri meseca.

Predaja za Stankovića nije opcija.

U Srbiji kažu: ’Postoje oni koji se predaju kada je teško i oni koji urade nešto kada je teško’. Ja sam u toj drugoj grupi. Uvek govorim istinu i uvek sam direktan. Ono što sam imao, rekao sam mojim nadređenima i to ostaje među nama. Posle toga izlazim na teren da radim. Umesto da plačem, ja tražim rešenje. Radim naporno da bismo svi zajedno bili srećni. Zajedno slavimo, patimo i pišemo nove stranice. Ne želim da jednog dana zažalim što nisam dao sve od sebe.

Shares: