Desetogodišnja karijere donela je mnogo uspeha našoj atletičarki ali jučerašnje zlato na Svetskom prvenstvu u Budimpešti je nešto što je kruna dosadašnjeg bavljenja ovim sportom.

– Jaoj, ne znam šta bih rekla. Meni se sve ovo čini kao velika šala. Toliko dugo čekam na ovo da je to strašno, od 2013. godine i prve medalje. Bilo je toliko uspeha, pokušaja, neuspeha i ovakvih i onakvih. Da uspem da konačno osvojim tu zlatnu medalju i skočim novi lični rekord, to je najlepši dosanjani san. Ne znam da li sam u životu toliko plakala, van sebe sam i ponosna. Ovo je potvrda da iskustvo ustvari jeste moj najveći saveznik. Nisam imala sumnju da li sam spremna za to. Samo sam čekala da se sve poklopi jedno sa drugim. Atmosfera je bila kao da sam skakala kod kuće. Imala sam podršku od devojaka sa kojima sam skakala.

Imala je Ivana Vuleta podršku svojih najbližih, pored navijača, sa njima je i slavila svoju titulu šampionke sveta.

– Ne znam, ovo su stvarno neki trenuci za koje se živi. Kada proživljavaš nešto najlepše, da su tu tvoji voljeni ljudi, da sa njima možeš da podeliš to je prelepo. Svako ko je to prošao zna koliko je to apsolutno bez cene.

Utisak je da je ovo zlato moglo i ranije da se osvoji, to i sama Ivana kaže, nije se poklopilo do ovog trenutka.

– To su neke stvari koje su bile van mog domena. Tu nisam mogla da uradim ništa. Jasno je bilo da jesam spremna. Nikada se nije desilo da slučajno osvojim medalju. Nekada sam vredela za zlato, nekada za drugu medalju. Konačno sam je dočekala, mogla sam i da je ne dočekam.

Nema stanjanja, naša zlatna atletičarka već sanja nove uspehe, sa naglaskom na Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

– Neopisiv! Stvarno, ovo je kao droga. Što si više u ovome, više si navučen. Toliko sam sreća, ne samo što je medalja. Ali kada osećaš da je postojala rezerva koju si mogao da ispuniš… Jedva čekam da vidim sve drage ljude i da ovo proslavim.