Po završetku svetskog prvenstva u atletici, sada kada su se utisci malo slegli, organizovana je i konferencija za medije na kojoj se obratila i svetska šampionka.

– Ja se nisam na kraju zahvalila na podršci tog dana i tokom tog vikenda i tokom cele ove godine, nije bilo prilike, a i čekala sam da malo uživam u ovome što smo uradili da bih nešto rekla. Ono što smatram da je bitno jeste da ono što radim na stazi i ono što postižem, sa najmlađima i mlađima koji dolaze, da dam primer i da ih ohrabrim i da nijedan san nije dovoljno veliki, da ne postoji stvar koju ne mogu da iznesu i da ne postoji nešto što ne može da se desi nešto u šta veruju. To je moja dužnost, ja sam doživela, mnogo je loših dana u godini nego što je dobrih, ali kad se jedna desi, anulira sve loše i nekako, ne prestajem da ponavljam koliko je važno da svako ostane koncentrisan na svoj posao, da svako radi svoj deo posla, da sportista treba da bude sportista i da treba da se skoncetriše i da sve ono što radi, da radi na najbolji mogući način.

Okreće se Ivana Vuleta sada Olimpijskim igrama u Parizu, čini se da je i najavila kraj svoje uspešne karijere posle tog takmičenja.

– Ja sam na medalju ponosna, jer je stigla u pravom trenutku, način na koji sam je osvojila, doživela, mislim da bi bilo besmisleno da sam je osvojila pre šest ili sedam godina, nebitno. Jednostavno na takav način, pričam o mojim godinama, mislim da su moje godine moja prednost i jednostavno to iskustvo koje imam ne može da se meri ni sa čim i to će do kraja moje karijere biti moje najveće oružje. Eto, ja sam s ovim zaokružila jednu priču, za dalje jedina stvar koja ostaje jeste taj Pariz i on je upitan samo ako ne budem zdrava, a u Pariz ići ću s istim ambicijama, jer to je jedina medalja koja ostaje da upotpuni kolekciju i eto, moj poslednji pozdrav. Hvala za sve ovo i bilo je prelepo.