Reprezentacija Srbije savladala je Dominikansku Republiku rezultatom 112:79 i tako zauzela drugo mesto u grupi. Obezbeđena je karta za četvrtfinale, a na letu ka završnici i borbi za medalje, čekaće ekipa Litvanije koja je iznenadila Sjedinjene Američke Države.

VERUJEM – NE VERUJEM

Posle ubedljive pobede nad Južnim Sudanom, u najavi druge faze Svetskog prvenstva, optimisti i realisti prognozirali su Litvaniju kao najpogodnijeg rivala u četvrtfinalu. Nastavak objašnjenja i takvog nadanja išao je u pravcu potrebnog trijumfa protiv Italije i samim tim overenog prvog mesta. Litvanija bi pobedila Grčku i verovatno izgubila od Amerikanaca. Međutim, davno je konstatovano da u košarci pretpostavke i priloge “verovatno, možda, skoro sigurno” treba uzeti za rezervom.

Prvo smo mi, ipak očekivano ukoliko pogledamo prethodne duele, u tesnoj završnici izgubili od Italijana. Litvanci su odradili posao protiv, istina nikada slabijih i talentom vrlo prosečnih Grka. U nedelju, tačnije danas, bio je dan odluke za tim Svetislava Pešića, dok se baltička zemlja borila sa Amerikancima, reklo bi se za čast i ponos velikog broja prisutnih litvanskih navijača na Filipinima.

Srbija se odužila ubedljivom i autoritativnom igrom protiv egzočnih i dopadljivih Dominikanaca. Međutim, utakmica večeri, za sve ljubitelje sporta pod obručima, donela je pokaznu vežbu litvanskog šuta. Dekocentraciju i dezorijentisanost američkih zvezda iskoristili su pitomci Kazisa Maskvitisa da našpanuju nišanske sprave i nateraju zvučnog rivala na rano buđenje.

Prednost na poluvremenu iznosila je 17 poena razlike za Litvance. U drugih 20 minuta, SAD je stisla papučicu za gas i pod moranjem krenula ofanzivno i agresivno. Ipak, Litvanija se nije dala zbuniti ni pokleknuti, poslednjim atomima snage i nekim bizarnim, ali sasvim zasluženim koševima, došla je do ogromnog trijumfa i zakazala duel sa Srbijom.

Iako smo pre dva dana onoliko pričali o taktici, ispostavilo se da je upravo taktika Svetislava Pešića uticala da se izbegnu Amerikanci. Naizgled potpuno nerezonska igra Bogdanovića i određeni čudni potezi klupe po pitanju rotacije i izabrane petorke, vratili su “Azure” u meč, a potom i odredili krajnji ishod.

Naravno, ako hoćemo da budemo sasvim ozbiljni, taj poraz se nije smeo dogoditi zbog drugih stvari, vezanih za utakmice sa Italijanima i psihološku barijeru koju smo stvorili poslenjih godina. Bilo kako bilo, epilog je poznat; Pešić će sa svojim stručnim štabom morati da postavku protiv Litvanije zasnuje na isključivo pobedi, jer kalkulacije i druga šansa više ne postoje.

Do utorka ima i puno i malo. Puno, jer je značajno da se tim fizički odmori i rehabilituje pred najvažniji duel na prvenstvu. Malo, opet zbog činjenice, da ni 48h neće proći od meča sa Dominikanom i da će se sva priprema svesti na osnove litvanske koncepcije. Ipak, kada smo već, nekako, stigli do tri utakmice do zlata, nije potrebno da se priča o teskobi igranja i faktoru motivacije.

ŽIVOT JE NEKAD SIV, NEKAD ŽUT

U duelu dve prvoplasirane ekipe iz početnih grupa na Mundobasketu, bolje, ubedljivije i kvalitetnije izdanje, na sreću svih nas, priredila je reprezentacija Srbije. Od samog početka, uhvaćenog skoka na podbacivanju i potom brze trojke Marinkovića videlo se da su momci pronašli očekivani tempo i nisu ga ispustili do paljenja dioda na satu i poslednje odigrane sekunde.

Dominikana je, pre svega, preko Taunsa pokušala da se vrati u utakmicu, ali je dobra i pokretljiva odbrana “Orlova” uticala da as Minesote završi meč sa sedam izgubljenih lopti i +/- učinkom: -31. Sa druge strane, lider srpskog tabora i takođe NBA igrač – Bogdan Bogdanović, sledivši primer svog košarkaškog uzora, Kobija Brajanta, u potpunosti je zaboravio Italijane i pružio meč bez promašaja iz igre.

Ono što je falilo protiv Azura danas je pogođeno i ostvareno. Konstantno smo bili u potrazi za greškom rivala i brzom reakcijom u napadu. Kada Stefan Jović podeli sedam asistencija i doda 12 poena, velika je verovatnoća da je Srbija dobila meč. Nismo u mogućnosti da individualno završavamo mnogo poseda, pošto smo videli kako se takav scenario pokazao u petak, sa Bogdanom kao glavnim izvršiocem.

Posedujemo dovoljno iskustva i timskog potencijala da uspešno okončamo nejednačinu kada se čini da ona nema rešenja. Milutunov se fantastično gradi u reketu i koristi svaki delić prostora pod košem da se što bolje pozicionira – šta je radio Rebrača ‘98 u Atini, to u Manili, naravno, na nešto manjem nivou, radi Nikola.

Zanimljivo zvuči podatak da se Nikola Jović nije upisao u strelce. Ipak, pravu pomoć i podršku Milutinov, Stefan i Bogdan dobili su od drugih sekundarnih opcija. Vanja Marinković sa 16 poena, koji bi morao mnogo više da se koristi spolja, jer šuterski uglavnom isporuči porciju dobijenih asistencija. Filip Petrušev, kao bitan šraf pri skoku i skroz obrnuta figura u reketu u odnosu na Milutinova.

Što se tiče rivala, lepo su se predstavili svetu tokom prethodnih nedelju dana i nadam se, otvorili novo poglavlje svoje košarkaške istorije u režiji Taunsa i “Če” Garsije. Pred njima je određena smena generacije, ali i tek trnovit put da se kroz naredne kvalifikacije domognu Olimpijade i sledećeg Mundobasketa.

DVADESETI VEK

Čeka nas meč sa starim znancem i ponavljanje istorije velikih i često legendarnih okršaja dve evropske i svetske škole košarke. Litvanija još uvek nema poraz na šampionatu i u svakom meču do starta demonstrirala je ogromnu borbenost i stabilnost. Protivnici poput Crne Gore i Grčke se mogu nazvati nezgodnim ili bar respektabilnim selekcijama, ali su ih Litvanci u oba navrata počistili sa dvocifrenom razlikom. Okej, protiv Amera je logično bilo teže, mada su u jednom trenutku imali i +20 na semaforu. To govori da kada uđu u svoj ritam šuta, možete da gledate u pravcu tunela i molite se naglom prestanku katatonije.

Vođa i lider sastava, interesantno nije bek, već stameni i prepoznatljivi centar, Jonas Valančiunas. Do pre koju godinu rekli bismo isključivo pretnja oko koša, sa svojih 213cm i 110+ kg, međutim, uporan rad preko Atlantika doneo je ubitačniju dimeziju Ritasovog pupoljka. Nabacio je itekako šut za tri poena, često se izvlači van reketa i koristi spavanje odbrane da odapne i pogodi. Naravno, ako takva zamisao ne prođe, još mu je lakše da se prebaci na “old school” devedesete i ugura protivničkog igrača snagom i znanjem. Drugi centar takođe je sposoban da širi teren i napada iz različitih uloga. Reč je o Donatasu Motijunasu, članu Monaka i gabaritima, nešto jednostavnijem košarkašu za čuvanje.

Mimo dvojice pomenutih gorostasa, ostatak tima je uglavnom vezan za litvanske klubove i klasične principe baltičkog pristupa košarci. Ignas Brazdeikis, nekadašnji NBA igrač sa značajnim prostorom da opet stekne taj status, fizički je najdominantniji bek i šuterski najranjvija spoljna opcija. Sedekerskis i Kuzminskas su tipični litvanski profili igrača – sposobni da odigraju vrhunsku odbranu i saspu trojku preko glave na isteku napada. Skauting služba ih ne može nazvati predvodnicima napada, ali su upravo oni ti bez kojih ofanzivno Litvanija ne bi bila isti sastav. Najefikasniji košarkaš protiv Amerikanaca bio je Vaidas Kariniauskas, prvotimac famoznog Mažeikiai (čije ime stavljamo u originalu), novog učesnika litvanske prve lige.

I Srbija i Litvanija su šutirali sjajno u svojim utakmicama pred četvrtfinale. Litvanci fantastično za tri, naša selekcija skoro nepogrešivo za dva (35/38). Verujemo da je dvojku lakše ponoviti nego trojku.