Za svaku narednu utakmicu kada Srbija pobedi kažemo da je najbolja dotadašnja, ali to je jednostavno istina, tako je četvrtfinalna partija protiv Litvanije najupečatljivija do sada.

– Želim da ispričam jednu priču od jutros. Boriša Simanić nam je dao neverovatnu energiju. Bilo smo nervozni, menjali smo hotel, ja sam bio posebno nervozan. U mladim danima sam uvek gubio od Litvanije. Video sam njegovu poruku nakon dugog sastanka gde mi je rekao da je dobro i da pobedimo večeras. Nakon svega što mu se dogodilo ujedinio nas je, on je jedan neverovatan momak. Ovo je za njega.

Nema šta, znalo se da će Bogdan Bogdanović biti lider ove reprezentacije, kapitenska traka je tu samo simbolično, igrački i na svaki drugi način on se ponaša kapitenski.

– Ponekad ne znam kako da se ponašam. To samo dođe i potpuno spontano. Sjajno je biti lider ovim momcima, ali kao igrači svi smo isti u svlačionici. Možda sam rekao Guduriću nešto što mu se sviđa. Drago mi je da mu je to pomoglo, ali iskreno ne sećam se šta sam mu rekao, ali osećaj je sjajan.

Bez obzira na to što je ponovo bio najefikasniji među Orlovima, kapiten traži način da bude još bolji za završnicu.

– Ne znam šta da kažem. Igram instiktivno, ponekad sam lud i šutiram previše, ali to sam ja. Danas sam odigrao jako dobro, uvek se trudim da napredujem, sviđa mi se kako sam odigrao večeras. Iskreno, moglo je i bolje. Požurio sam sa nekim šutevima koje inače ne promašujem, ali čeka nas video analiza kako bi bili bolji za narednu utakmicu.

Osvrnuo se još jednom Bogdanović na meč protiv Italije, za taj poraz je preuzeo odgovornost, on je sada prošlost.

– Ne biram utakmice kad ću da igram dobro, kad loše, dešava mi se je%%%. I ja sam čovek. Nisam namerno promašivao. Ne znam šta mi se desilo taj dan. Za svaki šut sam verovao, išla je pravo, mislio sam da je to ta. Pričao sam sa Jovićem, kada je 15, 16, dve trojke i to je 21 razlike i to je gotovo. Možda smo i negde zaslužili tu nesreću i sreću. Ne znam kako da je nazovem.