Muta Nikolić bio je vidno razočaran nakon poraza.

Malo je nedostajalo Srbiji da napravi istorijski uspeh. Zlatna medalja je bila udaljena svega jednu pobedu, ali je u velikom finalu pobeda otišla u ruke Nemačke. Imala je Srbija svoje šanse, a za njima žali i legendarni Muta Nikolić, koji je u razgovoru za Sport Klub analizirao meč.

“Mnogo mi je žao, ne krijem, očekivao sam zlato. Znao sam da ovi momci mogu do medalje. Imaju kvalitet, ne interesuju me oni koji su otkazali. Imali smo pehova sa povredama, pa još Ognjen Dobrić na samom početku finala, ali…Mislim da nismo imali psihičku jačinu da doteramo do kraja, bez obzira na kvalitet i konstantnost Nemačke. Nedostajalo nam je malo, a tako puno.

Bili smo tako blizu da postanemo svetski šampioni. Čak i kada je rival poveo sa 12 razlike na deset minuta pre kraja. Nije to tako lako svesti na umereni minus, da bi imao čemu da se nadaš. Ali, kada smo uhvatili priključak, usledili su promašaji ili ishitreni šutevi, Marka Gudurića i najmlađeg Nikole Jovića. Ne upirem prst u momke, svi su ostavili srce na parketu, ali…One trojke Alekse Avramovića u finišu, vratile su nas u život, svi su oni „lutke“, alal im vera. Ali, zna se ko mora da odigra za zlato, oni koji su vukli čitavo prvenstvo, Bogdan Bogdanović i Nikola Milutinov. Ako nema i njihovog učinka, teško da izađeš na kraj sa rivalom koga „juriš“ celo drugo poluvreme. Ovo nije kritika igrača, naprotiv. Sigurno da postoje razlozi za onaj pad posle prvog poluvremena.”