Ponavljamo se na svakih par meseci, ali nije nam teško kad Novak Đoković iznova pomeri granice novim podvigom, što e prokomentarisao i njegov bivši trener.

– Nebo je granica. Odnosno, nema granice. Nije ljudski biti ovako zdrav, gladan i inspirisan sa 36 godina. Svi smo radoznali da vidimo gde može da ode. Glad, poverenje koje postaje izvesnost. Nedelju dana pre finala zamolio je svoju pratnju da odštampa ove majice. Jer pobeda je bila njegov cilj i bio je siguran da će to postići. Mislim da će se sada fokusirati na slem turnire i igrati ih jedan po jedan bez razmišljanja o konačnom cilju. Najveći kvalitet kod njega je transformacija. On je povratnik na osnovnoj liniji i da bi pobedio Medvedeva spustio se do mreže, servirao. Promenio je planove. Njegov veliki kvalitet je što plan igre prilagođava potrebama utakmice: uvek ima plan B, C, D… praktično celu azbuku.

Upitan je Boris Beker šta ga je najviše pogađalo tokom saradnje sa srpskim teniserom, čak i to što bi trebalo da zvuči kao neka vrsta kritike pretvara se u kompliment.

– Šta me je najviše pogodilo tokom naše saradnje? Činjenica da nikada nije bio zadovoljan. Nikad! Čim je osvojio veliki turnir, umesto da slavi želeo je da razgovara o tome šta nije uradio dovoljno dobro. Rekao sam mu: “Nole, hajde da razmislimo sutra. I ništa nije uradio, nastavio je da analizira kako bi mogao da se poboljša. Veoma smo bliski. Nole ima dve ličnosti: onu koja ide na teren i onu van njega. On je veoma dobar čovek, voli da čini dobro, pomaže deci preko svoje Fondacije i ako je nekom prijatelju teško on prvi ide da mu pomogne.