Promena trenera na Karađorđu na prvu loptu urodio je plodom, novi šef struke Vojvodine pomerio je stvari sa mrtve tačke i prekinuo depresiju koja traje nekoliko meseci.

– Prvi utisak uvek je baziran na ljudima, a odmah sam primetio da su me izvanredno prihvatili svi u klubu, što je vrlo bitno zbog svega onog što hoću da izgradim. Veoma je važno i ono što se dešava okolo, kako bi funkcionisalo i na terenu, jer ako nemamo porodični ambijent, to će se reflektovati na teren i neće funkcionisati kako treba. Deo vremena koji provodimo zajedno je ekvivalentan onom koji provodimo sa porodicom, ako ne i više od toga. Mnogi treba da postanu svesni da su u zajednici i da je fudbal, koliko god da se individualizuje, još uvek kolektivan sport i da mi kao tim imamo više šanse nego kao pojedinci. Prvi utisci su jako dobri, ali ima prostora da budu još bolji.

Dodatne pomake na terenu ćemo sačekati, ali možemo već sada da konstatujemo da je Ranko Popović nastupom pozitivna promena u srpskom fudbalu, u intervjuu Mozzart Sportu istakao je da je ponosan na priliku da radi u novosadskom klubu.

– Nemam predstavu šta tačno igračima danas znači Vojvodina i ostali naši veliki kubovi, ali meni znači još iz detinjstva: kad kažeš Vojvodina maltene staneš mirno. Ovo nisu floskule, već govorim ono što osećam, a nekad kažem i nešto što nije prijatno. Vojvodina je za mene uvek bila i biće veliki klub. Velika mi je čast, a samim tim i odgovornost i obaveza, jer sam prihvatio poziv Vojvodine. Ono što me navelo da to uradim jeste osećaj posle razgovora sa predsednikom Zbiljićem. Deluje mi da je stvarno ozbiljna priča i da postoji projekat. Mada se uvek na početku govori o projektu, a onda često to ne zaživi, ugasi se i pre nego što je počelo. Međutim, utisak mi je trenutno dobar i nadam se da se nisam prevario.