Vraćamo se polako klupskom fudbalu, vikend nam donosi duel između Juventusa i Lacija, što je bila prilika da Gazeta bivšeg vezistu oba kluba pozove da prokomentariše duele koji će voditi Adrijen Rabio i Luis Alberto.

– Ja sam bio nešto između. Imao sam dobru nogu, ali nisam bio baš ofanzivan kao Španac. Istovremeno sam obavljao dosta defanzivnih zadataka iako nisam imao fiziku Rabioa.

Konstatovali su italijanski novinari da je fudbal sa kraja prošlog i početka ovog veka nešto sasvim drugo u odnosu na današnji.

– Da, iako mislim da bi se današnji Rabio dobro uklopio u nekadašnji sistem 4-3-3 koji smo igrali kod Lipija u Juventusu. U to vreme bi Luisa Alberta smatrali ofanzivnim vezistom, klasičnom „desetkom“ kojih je tada bilo.

Upitan je Vladimir Jugović da uporedi ko je od njih dvojice bitniji, jedan Masimilijanu Alegriju ili drugi Mauriciju Sariju.

– Obojica su važni ali iz različitih razloga. Rabio je ključni čovek za balans Juventusa. Jak je, dobro se ubacuje, dobija duele i ima dobru igru glavom. Sa druge strane, Luis Alberto ima kvalitet da potezom okrene utakmicu. Dribling, gol ili asistencija… Kao što se nedavno desilo u Napulju. Verujem da su obojica važni svojim trenerima. Različiti su i imaju drugačije zadatke na terenu iako na papiru u postavkama Alegrija i Sariju deluju da igraju slične pozicije. Ako bih baš morao da biram, Rabio mi je raznovrsniji. Sećam ga se još kao klinca, iz finala Evropskom prvenstvu za omladince 2013. godine kada su za Srbiju igrali Sergej Milinković Savić i Aleksandar Mitrović. Bio je najopasniji igrač Francuske iako smo ih pobedili na kraju.