Posle viđenog na dva velika takmičenja srpska javnost se bavi time šta učiniti ne bi li se pomerili sa mrtve tačke. Aleksandar Jovanović svoj stav u intervjuu Sportskom žurnalu objašnjava na primeru hroničnog nedostatka bekova u srpsom fudbalu.
– Možete da dovedete i Klopa za selektora, na poziciji levog beka, da ne govorimo o desnom koji ne postoji, imaćete Mladenovića, 1991. godište i Kostića, 1992. Antić (1994), član Drulovićeve generacije iz Litvanije, nije uspeo da se nametne, Antonov (1995), „Novozelanđanin”, takođe je iz raznoraznih razloga slične sudbine. Posle njih – ništa. Možete da kažete: imamo Aleksu Terzića (1999), okej, jedini na ozbiljnom nivou. Između – sedam generacija bez ikoga! A, od Terzića do, recimo, klase Virca, Musijale (2003), Mejnua (2005), Jamala (2007)… opet nikoga. Od Kostića… 12 i više generacija?!
Iskusni stručnjak poziva sve unutar srpskog fudbala da se radi na sistemu, kako bi išli u korak sa ostatkom modernog sveta, u suprotnom reprezentacija će nam i dalje biti prinuđena da igra u iznuđenim sistemima.
– Možete da dovedete koga god hoćete, nije problem, ali svako će da se suoči sa istim – ne može da izmisli levog beka, mora da koristi nekog od postojećih. Mi kao fudbal, sistem, moramo nekom da obezbedimo izbor, pa on s njim da barata i, takođe, bude odgovoran. Isto tako, neko mora da snosi posledice zašto u sedam generacija nemamo levog beka? Poenta: za takve stvari niko nikad u srpskom fudbalu nije odgovarao.
