Mnogo se priča o budućnosti srpske, čak i evropske košarke, a svoje viđenje je dao i Predrag Drobnjak u emisiji Radar.
– Ne idem u pravcu kritike, već u pravcu onoga što ja mislim. Da li zbog toga što sam ja izrastao u tom konceptu devedesetih ili što sam taj posao izučio radeći u Sakramento Kingsima i Nju Orleans Hornetsima – morate da krenete od samog dna kako bi se došlo do rezultata. U Americi su to draft pikovi, dok je ovde to rad sa mladim igračima, promocija njihova, napredak i da oni kroz par godina donesu rezultate.
Podseća legendarni košarkaš da je Partizan svoje najveće evropske uspehe napravio sa domaćim igračima koje je negovao u timu.
– Partizan je na sva četiri fajnal fora otišao sa domaćim igračima. Tek na poslednjem je imao Mekejleba i Robertsa. Nukleus tog tima su bili domaći igrači koji su rasli, bili tu od 16. ili 17. godine. Sa 22 ili 23 godine su dostizali zenit i pokazivali kvalitet. Ne govorim ovde o budžetu, već o tome da bi Partizan i Crvena zvezda mogli novac da koriste kao vrstu bajpasa tih igrača. Primera radi, da je Partizan neke 2008. ili 2009, 2010. godine… imao i pola ovog novca i bio u prilici da zadrži Bogdanovića, Veselog, Pekovića, Veličkovića… Da ostanu još dve, tri godine… Partizan bi verovatno bio i prvak Evrope u tim godinama.
Nema dovoljno prostora ni strpljenja za domaće igrače kod Partizana i Crvene zvezde, Drobnjak realno sagledava celu situaciju.
– Mlad igrač se uz savet menadžera odluči za neki drugi put. Verovatno da i u razgovoru sa roditeljima kažu “Zašto bih išao u Partizan gde ima previše američkih igrača” ili “Zašto bih išao u Crvenu zvezdu kad ima previše domaćih igrača sa preko 30 godina koji su tu već deset godina, ja tu nemam šta da tražim”. Drugi izlaz je najčešće NCAA koji je počeo da plaća, kupi tamo dve, tri, četiri godine… Sad dobiju novac tamo, vi ste samo na papiru učenik univerziteta, a vi igrate profesionalno košarku tamo.
