Sportski radnici često koriste sentencu da napad dobija utakmice, a odbrana osvaja trofeje, ovog leta, Partizan kreće sličnim putem. U sezoni za nama crno – beli su preferirali ofanzivno potentan tim, ali je zacrtani rezultat izostao. Štaviše, dogodio se krah značajnih razmera, takvih da je čitava postava promenjena. Ovog leta, kada je jasno da mnoge stvari više neće biti iste, Željko Obradović je odlučio da se orijentiše na ono važnije – titule.
Sigurno ste puno puta čuli da se od prošlosti ne živi i da je stara slava prolazna kategorija. Da je važno samo šta se postigne sada i odmah, a i da će to koliko sutra biti zaboravljeno usled drugih, nadolazećih izazova. Dinamika društvenih dešavanja ne trpi pasivnost, previše čekanja i strepnje kakav se rasplet sprema. Vremena je uvek malo i svaki pogrešan korak dugo se pamti. Upravo stoga, iako je nostalgija najteža droga, za koju priznaćete, pravog leka i nema, život van okvira današnjeg trenutka i realnog stanja stvari nije preporučljiv. Gledajući iza sebe, dopušta se privid naizgled beznačajnih faktora koji su često glavni razlog nastanka požara u rođenoj kući.
Postaje se ranjiviji i to ne u nogama, već u glavi, što je znatno opasnije i kobnije. Ukoliko se u startu dozvoli pat pozicija i misao ode na neke ranije momente, oni koji tek treba da se dogode neće doneti željenu sliku. Odjednom, a zapravo je reč o dugom periodu taloženih tegoba, stvoriće se utisak potpune nemoći. Presija od uspeha i još gore – ponavljanja istog učiniće narednu prepreku golemom poput planine do čijih se vrhova gubi dah i tlo pod nogama. Pritisak i motivacija jesu obrnuti polovi, ali deo jedne celine koju će neko razumeti u pravcu slobode, a neko opterećenja. Jer, kao što znamo, gde su ogromna očekivanja, tu su još veća razočarenja. Posebno kada bogata istorija rezultata obavezuje i traži reprizu i nastavak.
Posledice su potom jasne i standardne, nezavisno koju sredinu za primer uzeli. Nesreća je svuda ista. Javiće se osećaj zasićenja i zamora, potrebe da se počne od početka i sve postignuto poništi. Retki su pojedinci koji mogu ponoviti već učinjeno – to je delo odabranih čija duša i telo zaslužuju mesto pod suncem ili bar večno prisustvo u srcu Partizanovih navijača. A nekada je dolazak do njihovog poštovanja važniji i zahtevniji od bilo kog trofeja. Nemoguće ih je slagati i prevariti, jer emocija ne poznaje granice i ne pita za cenu uloženog i datog. Košarkaški teren je za verne simpatizere pravo (i jedino) merilo vrednosti, a tribine stvar opšte kulture. Suprotan sled događaja doveo bi do kontraefekta i razornog potresa zbog koga su tektonske promene nužne.
Epilog veoma slabog izdanja u minuloj sezoni i to na nekoliko frontova dovoljno je analiziran. Prošlogodišnji sastav je kapitulirao i glavni nosioci, suočeni sa porazom, predali su zvanja i napustili teritoriju. Obradović, kao komandant potučene vojske, prihvatio je krivicu i rešio da nastavi težim putem – sa kormilom u ruci, bez postojeće posade, sam na otvorenom bojištu. Logično, takav potez značio je da je potrebno pronaći potpuno novu jedinicu ljudi i članove dostojne svetinje koju treba da odbrane. Neki novi Partizan.
Primirje i prestanak ratnih dejstava se očigledno nikada nije ni dovodio u pitanje. Svesno, znajući za okolnosti na terenu, Čačanin je ušao u rov, stavio na glavu šlem i otvorio vatru iz svog arsenala. Međutim, shodno rezultatima i pređašnjem iskustvu, taktika je u odnosu na prošlost i prošle operacije morala biti promenjena. Ofanziva je prepuštena protivniku, dok se Željko odredio za defanzivnu postavku, čekajući pogodnu priliku da zapreti i uzvrati adekvatnim rešenjima.
Ono što je sasvim jasno jeste inicijalna ideja stručnog štaba. Umesto lepršavog napada (čije će konture svakako morati da postoje) preovladaće agresivna odbrana i čvrsta igra u kontaktu. To govore akvizicije, ali takođe i raskidi saradnje sa gotovo svim igračima iz prethodne sezone. Iako je posle bitke lako biti general, ukoliko krenemo da nabrajamo uzroke poraza, neće nam trebati puno da bismo se složili oko suštine. Sigurno da je koren problema nastao u trenutku kada su primarne mete otpale, iz znanih i neznanih razloga.
Međutim, sama koncepcija je potpuno promašila smer kretanja, produženim nosiocima nisu pridodati pravi saigrači, a alternativne opcije bolje da su zadržale takav karakter i nisu ni došle u razmatranje. Činjenica da Frenk Kaminski, prošlogodišnji startni centar i igrač koji je po metrici najviše konstruisao u napadu Partizana u ovom trenutku nema angažman dosta gotori. Elem, to je sada iza kluba i definitivno predstavlja opomenu za nastavak. Nastup za Partizan ne zahteva nužno vrhunski kvalitet, već i karakter stvoren za trofeje i velika dela.
Osećaj vernih pristalica da odlaze u halu gde će ljubamci na terenu dati poslednji atom snage za crno–beli dres, mogao bi da se vrati u njihove misli sa trenutnim sastavom. Jer, kada se radi o beogradskim Večitima (nebitno koga voleli i podržavali, Zvezdu ili Partizan), nije dovoljno dati koš. Potrebno je to učiniti sa stilom, tako da se svaki čovek sa tribina identifikuje i prepozna sebe u tom potezu. Jedno bacanje u reklame i odrana kolena kao ishod toga, dok se u pozadini čuju uzdasi i oduševljenje, nekada puno više vrede i donose od hajlajtsa koje će obeležiti kamere televizijskih kuća i portala. To kako vas fanovi zapamte i o vama steknu mišljenje, a ovdašnja publika pored svih nakadaradnih trendova i dalje poseduje osnovno košarkaško obrazovanje, ne može biti predmet ikakvog poređenja i diskusije. Zbog toga, igranje u Beogradu, Partizanu ili Zvezdi, iako jeste san svakog košarkaša, dokazano nije za svakog.
Prema tekućem saldu, ono što se odmah zaključuje jeste da je raspodela uloga korektno odrađena. Svako je sposoban da odgovori različitim zadacima i bude postavljen u funkciji ekipe, a ne ličnih impresija i ambicija. Normalno da se prepoznaju lideri koji sa sobom nose milionske ugovore i određene zahteve, ali je to i logično shodno činjenici da se svesno okrenuo list i da plašt heroja neko mora preuzeti na svoja pleća. Kada je reč o finansijskom bilansu koji je nezaobilazna tema, platežna moć kompletnog sastava je uravnotežena.
S tim u vezi, deluje (bar na prvi pogled) da će glavno oružje tima i to na duže staze biti upravo širina rotacije koju nismo gledali ranijih sezona. U odnosu na godinu pre gde se vrlo precizno znalo ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, uoči nove kontinentalne i regionalne epizode takav narodni izraz ostaće enigma. Sigurno da će šira narodna masa brzo steći ljubimce – neki su već ušli u srca navijača, neki tek treba da se pokažu i dokažu na parketu. Ipak, generalno, sudbina svih pojedinaca je identična. Partizan je doživeo remont, šrafovi su zamenjeni i pred Obradovićem je proces konstruisanja mehanizma za velika dela.
Do tada – zvaničnog starta Evrolige i regionalnog šampionata, posao je usmeren na stvaranje adekvatne kohezije između igrača i neophodnog duha u svlačionici. Daleko da je to radnja od dva dana; strašne ekipe (na papiru) su se raspadale zbog nedostatka zajedničkog razumevanja. Obrisi zdrave atmosfere mogli su se videti na pripremnim utakmicama, ali je to baš mali uzorak za ozbiljniju konstataciju. Bez obzira što kvalitativno postoje upitnici (a možda je i bolje), čini se da je mnogo važnije da li su pojačanja karakterom vredna Partizanovog dresa. Jer, gore pomenuta prošlost, koliko god ne bi trebalo da živimo u njoj, ipak nas uči lekcijama i upozorava na propuste. Složićete se, kojih je bilo i koje su bolele, da li krivicom stručnog štaba, poslovanja uprave ili spletom nesrećnih okolnosti. Rezultat je trpeo, a crno-beli, kakva je god situacija u klubu, nisu skloni lakim suočavanjem sa porazom i gubitkom titula.
PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:
- https://telesport.rs/2024/09/04/miler-mekintajer-u-top-deset-transfera-dzons-pocasno-pomenut/
- https://telesport.rs/2024/09/04/partizan-i-obradovic-garant-dobrih-angazmana-i-u-losim-sezonama/
Za kraj, ovog nešto dužeg teksta, vredi prokomentarisati ponaosob igrače, njihove prednosti i nedostatke koje će Obradović pokušati da istakne, odnosno sakrije. Kapiten ekipe i ujedno Partizanovo dete, poslednja Duletova ruža i reprezentativac Srbije, Vanja Marinković vratio se u matični klub nakon putešestvija po Španiji. Više to nije najmlađi član rotacije kako ga ovdašnja publika pamti, sjajni dijamant kome prognoziraju slavu, ali koga tek čeka selidba u rudnik i dalje brusenje. Reklo bi se da je Marinković najzad opravdao pruženo poverenje, probio bedem raznih predrasuda i demonstirao visoku konzistentnost u Valensiji i pogotovo Vitoriji. Vraća se u Beograd nakon najbolje sezone u karijeri i osvojenog srebra sa Olimpijade u Parizu. Svakako, sada je pred njim drugačiji izazov, znatno ličnije prirode pa tako i većeg motiva da se predstavi staroj publici u novom, pravom licu.
Neposredno posle Vanje, u istom danu, ozvaničeni su Ife Lundberg i Frenk Nilikina. Lundberg i Nilikina konstuticijom i osobenostima pokrivaju obe bekovske pozicije. Dok je Danac primarno okrenut skorerskim veštinama, momak rođen u Belgiji sa francuskim pasošem i iskustvom u nacionalnom timu važi za defanzivnog specijalistu. Poput Marinkovića i Nilikina je u srpsku prestonicu poneo olimpijsku medalju, srebrnu, što je dobra polazna osnova za ciljeve od oktobra. Tokom igara u Parizu uglavnom je imao sistemsku ulogu, da prenese loptu, odloži je saigračima, pogodi ako ostane sam i potom u odbrani grize do maksimuma. Ife je sa druge strane produkt stare škole, krvavog rada i upornosti koja ga je probila na veliku scenu. Navijači su u dvomečima sa Virtusom osetili koliko je surov i hladnokrvan, te se nadaju takvom Lundbergu i u crno-belom Beogradu.
Iz Konektikata stiže Tajrik Džons, snažni centar i energetska bomba pod obručima. Do Obradovića će biti da Džons eksplodira u rukama protivnika, a ne u Partizanovoj kući. Tajrik je klasičan centar, mada je to i bilo potrebno ekipi, shodno pređašnjem iskustvu sa Lesorom i zatim Kaminskim, kao dijametralno suprotnim profilima. Nešto stariji i široj javnosti poznatiji Brendon Dejvis planiran je da bude startna petica i produžena ruka Željka na parketu. Sterling Braun pokriva pozicije 2 i 3, pa će se blagovremeno videti kakav je plan stručnog štaba. U NBA ligi je mahom igrao pokretljivo krilo, dok je u Albi, sa drastično nezavisnijom ulogom, organizovao saigrače i neretko rešavao napade.
Kada je reč o krilnim pozicijama, angažovani su Ajzea Majk i Ajzak Bonga. Prilično polivalentni košarkaši koji se apsolutno uklapaju u filozofiju celog sastava. Kod njih dvojice mašta posebno dolazi do izražaja, pošto su varijacije i izbori gotovo beskonačni. Svesno je Željko odabrao pomenuti tandem, znajući da će ih koristiti za bezbroj uloga i opet uvek moći ukalupiti tamo gde su najkonstantniji. Budžet kluba zahteva određene rizike i investicije ispod radara, a ako su Majk i Bonga takvi primeri, onda su lepe šanse da se od njih unosno profitira u budućnosti – i to ne isključivo materijalno, već i kroz gore pomenutu borbu i konačni plasman na tabeli.
Mimo čvrste odbrane i visokih zidina, valja istaći i one koji su u Partizan dovedeni zarad koševa, a to su svakako Duejn Vašington i Karlik Džons. Obojica će debitovati na Starom kontinentu, s tim što je Džons sa selekcijom Južnog Sudana apostrofirao da mu drugačija košarka nije strana. Verujemo da su se verne pristalice u međuvremenu upoznale sa njim, a ako i nisu, postoje snimci sa ovogodišnje Olimpijade da ih uvere.
Duejn Vašington, iako rođen u Nemačkoj, jeste znatno veća nepoznanica. Pleni dečijom harizmom, stalno je nasmejan, ali koliko zapravo ume odgonetnuće nadolazeći period. Istina, igrajući preko Atlantika, dobio je status ekstremnog igrača koji deset minuta pogađa u serijama, a narednih pola sata ga nema na vidiku. Zbog uspeha tima i njegovog individualnog napretka, biće od presudne važnosti da stekne sigurnost u rukama kada god i gde god nastupi.
Vredi spomenuti i domaću bazu. Osim Marinkovića, pridodati su Aleksej Pokuševski, Mario Nakić, Arijan Lakić i Mitar Bošnjaković. Iz prethodne sezone, kao poslednji mohikanci zadržani su Balša Koprivica i Aleksa Dimitrijević. S obzirom da je ABA liga izgubljena i pre finalnog okršaja sa Zvezdom, kada se olako prepustio domaći teren, dovedeni su igrači koji će i u takozvanim manjim utakmicama imati istu, ako ne i veću motivaciju. Svako od njih se može nazvati prospektom, ali će krucijalno biti da se u Partizanu formiraju i ne ostanu večni talenti.
