Jedna od dilema koju trenutno imamo je da li će Svetislav Pešić biti selektor srpske reprezentacije posle ovog leta. Nema vesti o novom ugovoru, mada iz onoga što je iskusni trener rekao u intervjuu za Večernji list, njemu ne manjka motivacije.
– Formulu uspeha u svakom poslu pre svega čini posvećenost. Bez toga ne možete imati čak ni dobre prijatelje. Morate biti do kraja unutra, biti posvećeni. Trebate voleti ono što radite, a ja i dalje smatram da bihmogao nečim da doprinesem ovom našem sportu. Verovatno je to dodatna motivacija.
Na dva prethodna takmičenja Srbija je osvojila dve medalje. Kvalitet našeg tima nije sporan, Pešić je uvek insistirao na hemiji i međuljudskim odnosima.
– Igrače treba prihvatiti kao osobe, bez obzira na to kakvi su, iz kojeg podneblja dolaze, kojim jezikom govore… Njih treba prihvatiti kao ličnost i iskazati im poštovanje. Ako oni to osjete, tvoj je posao kao trenera završio. Naravno da su u našem poslu važna i pitanja selekcije, primenjive metodike rada za različite uzrasta, pitanje taktike… Sve je to jako važno, ali najvažniji je čovek, ljudi koji su u tom procesu. Ako se povežemo dobro, onda uspevamo. Ljude povezuje pre svega interes u ostvarenju nekog cilja. Ako se interesi spoje, ne morate s igračem biti svaki dan. S nekim popiješ kavu, a s nekim ne, ali njega trebaš. To povezivanje je proces u kojem svi učestvujemo, a bez poštovanja teško je da se ljudi između sebe povežu.
Sad kad se vrati film, pre srebra na Mundobasketu može se reći da Pešić uprkos ranijim dostignućima nije imao status u javnosti kakav bi trebalo.
– Prošle godine smo osvojili svetsko srebro. Igrali smo dobro i široka publika je to prepoznala. Nakon toga dobio sam barem 15 poziva da držim predavanje o ’leadershipu’, o formiranju tima, o konekciji, o komunikaciji, motivaciji… Išao sam po Srbiji i raznim kompanijama držao predavanja. Dakle, da nismo ostvarili rezultat, mene niko ne bi ni zvao, a i pre toga sam bio jednako dobar trener. Kod nas se dosad pokazalo da je samo rezultat bio bitan.
Jedna od promena koju je srpski selektor primetio je da nacija na pravi način valorizuje dve osvojene medalje.
– Sada prvi put doživljavam da i poraz ima svoju vrednost. Mislio sam da kod nas to nikad neće biti, ali meni posle Olimpijskih igara svi dolaze i čestitaju u stilu ’šteta što ste izgubili od Amerikanaca ali ste igrali jako dobro’. Ta je utakmica sve usmerila u smeru kada će kazati ’nema veze što nisu pobedili, igrali su dobro’. Zamisli koje je to zadovoljstvo, koja je to transformacija nacije. Koliko je trebalo godina da to doživim i kod nas.
