Matija Ljujić nije dočekao da upiše debi na zvaničnim utakmicama za Partizan, ali mu je kao njegovom đaku ostao u srcu. Nekada veliki talenat, danas napadač Ujpešta sa tugom prati dešavanja u Humskoj i o tome govori u intervjuu za Meridian sport.
– Kad uzmem titulu sa Ujpeštom… Pa posle toga i sa Partizanom. Ako je ne bude do tada… Jer kada vidim kakva je ekipa, sa nagomilanim strancima… Partizan je izgubio identitet. Nema više dece iz škole koja znaju da igraju fudbal, koja traže loptu, da preuzmu odgovornost. Dolaze igrači prolaznici, stranci koji samo dođu da uzmu pare i odu. I Ranije su dolazili i stranci, bili dobro plaćeni, ali su pravili razliku na terenu i posle nekog vremena umeli da zavole klub, Grobare, isto kao što su i deca radila. Sada nema ni kvalitetnih stranaca, niti prepoznatljive Partizanove dece, pa nema ni titule, Evrope. Sramota na šta je sve spalo. Sada sem Natha i Zahida je tanko što se tiče stranaca, ispod nivoa Partizana.
Prisetio se Ljujić kako je bilo njegovoj generaciji kada se pojave u prvom timu, a tamo su dokazani asovi.
– Sećam se kada sam ulazio u prvi tim, pa u svlačionici budu Saša Ilić, Zvonimir Vukić, kasnije i Danko Lazović… Ne treba više ništa da se priča. Dovoljno je da klinci vide kako oni treniraju, kako se ponašaju, kako vole klub, pa imaju na koga da se ugledaju, dobiju i motiv za još veći rad. Sada i deca ucenjuju klub, sa raznim klauzulama… Kako smo Mitar i mi tada potpisivali ugovore? Nismo ni pitali za detalje, odemo i samo potpišemo. Igrali smo iz ljubavi. Nismo razmišljali uopšte da li ćemo otići posle negde, bilo nam je bitno samo da zaigramo za Partizan. Njima je sada klub samo odskočna daska, a nama je bio svetinja. Maštali smo da zaigramo na JNA, da budemo bar na treningu, da nam se jave prvotimci, a to je sve proizilazilo iz ljubavi i poštovanja.