Boravak u Šangaju, Novak Đoković je između ostalog iskoristio za opširan intervju časopisu Vog, pokrio je dosta zanimljivih tema. Jedna od njih su stvari kojima tek planira da se posveti ili nauči.
– Ima mnogo stvari. Zainteresovan sam za mnogo toga. I dalje želim da naučim da sviram saksofon. Da zaista naučim. Pre nekoliko godina sam svirao pristojno jedno vreme, ali sam onda postao loš u tome jer nisam dovoljno i redovno vežbao. Podsetili ste me sada na to. Voleo bih da naučim da pevam, da sviram neke instrumente. Saksofon je broj jedan, ali bih voleo da naučim da sviram i ostale. Voleo bih da naučim i da glumim u pozorištu, obožavam pozorište. Pozorište pre svega, ali volim i filmove. Ipak, više volim interakciju uživo. Volim komediju i pokušavam da pokupim neke trikove od prijatelja koji su glumci. Voleo bih da načim da slikam i crtam i da pravim stvari. Takođe sam veoma strastven kada su u pitanju stvari u vezi sa zdravljem, oporavkom, sportska nauka, biotehnologija… To je veliki spisak stvari koje me zanimaju, neke od mojih investicija odnose se upravo na ta polja i pokušavam u različitim partnerstvima da razvijam brendove. Moj tim i ja pokušavamo da spojimo sve tačkice kako bismo napravili grupu jakih brendova. Voleo bih da svoj brend proširim van tenisa, van filantropije, u svet biznisa, velnesa i više od toga.
Uskoro će ostati jedini član Velike trojke na sceni, ali i kada se povuče biće živa diskusija o najboljem. Đoković ne daje svoje mišljenje, ali podržava polemiku.
– Mislim da je to postalo bitno i prisutno tek pre nekih pet do sedam godina ili tako nešto. Ako je rasprava o tome ko je GOAT nešto što ljude koji prate tenis zaista zanima, podržavam to. I sviđa mi se. Neću reći šta ja mislim o tome i ko je GOAT. Ostavljam ljudima da o tome diskutuju. Ja moram da ukažem poštovanje ranijim generacijama, tenis kao sport se mnogo razvio i napredovao, čak i sam reket se promenio i zato je veoma teško reći. Ljudi vole da raspravljaju o tome kako bi neko kao Bjorn Borg ili Rod Lejver ili Džon Mekinro igrali danas, ili ja, ili bilo ko drugi. Nikada to nećemo znati. Ja sam samo počastvovan što sam deo te grupe, počastvovan sam što mogu sebe da nazovem učenikom istorije tenisa i igre. Iako sam ih video mnogo puta i dalje se naježim kada ih sretnem, te legende, svaki put“