Ovo je definitivno nova era u kojoj je Partizan, nekako u očima dela navijača nekako odvojena od prethodnih zbog jednog kriznog perioda. Predrag Danilović je u podkasu Swishcast evocirao uspomene na vreme kada je on bio na čelu crno-belih.
,,Vlade Divac i ja smo preuzeli Partizan 2000. godine i mogu da kažem da smo našim novcem, imenima i ugledom spasili Partizan. Vlade je prvih par godina bio predsednik, a ja sam ovde sve vodio zajedno sa svojim saradnicima. Nije bilo lako. Uvek smo se borili sa novcem kojeg nismo puno imali. Glavna karika je bio Duško Vujošević i igrači. Imao je odnos prema igračima kao prema svojoj deci. On je napravio mnogo igrača. Kao nagrada za sve to i nama i Duletu je bio fajnal for 2010. godine. To je ogroman rezultat. Mi smo imali i odličan skauting i naših i stranih igrača.”
Ono što Daniloviću pomalo smeta je utisak kao da se stvara atmosfera da Partizan postoji od pre sedam godina, kao da se odvaja od svega prethodnog.
,,Ljudi sada pričaju kao da je Partizan nastao pre šest, sedam godina i muka mi je od toga. Rekord u Areni je postavljen protiv Panatinaikosa i bilo je 23 ili 24 hiljade ljudi. Mi to nismo smeli ni da prijavimo zbog stalnih kazni koje su stizale. Stalno je bilo nekog animoziteta prema Partizanu, što ja razumem jer kad si najbolji naravno da će svi protiv tebe. Tada je postavljen rekord, tada je bilo fenomenalnog navijanja i tad je Partizan bio u svim turističkim ponudama cele Evrope. Partizan nije nešto što je nastalo pre šest, sedam godina godina već 1945. a mi smo svi u njegovoj službi. Bilo je legendarnih utakmica kao ona u Zagrebu kada je Kecman dao trojku. Nisi navijač Partizana samo ako navijaš kada je tu Željko Obradović ili Duško Vujošević. Ti si navijač Partizana ako si tu kada nije dobro. Partizan je oduvek bio klasno pitanje.”
