Ni ovoga puta nas nije razočarao, ali ponovo je za dlaku izmakla ta 100. titula. Porazom u finalu, Novak Đoković može samo da oda priznanje boljem rivalu na terenu, splet čudnik okolnosti pratio je finalni okršaj. Nastavlja se sezona, Jakub Menšik se upisao na listu, selimo se na šljaku, mora tamo da se kopa do jubileja.
“Ne postoji ništa što bi umanjilo Menšikovu zaslugu za trijumf i zato ima stvari o kojima ne želim da pričam – istakao je šestostruki šampion Majamija posle poraza sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:4) od češkog asa.- Ne želim da izgleda kao da tražim opravdanje za izgubljen meč. Sve je bilo isto za obojicu. Odlazim sa gorkim ukusom zbog izgubljenog finala, ali sam vratio osećaj na terenu, kao i van njega. Mnogo sam zahvalan za podršku, uživao sam u svemu. Igrao sam odlično cele nedelje osim danas“.
Pojedini kažu da je Đoković imao problema s konjuktivitisom uoči finala, brzo je stigla misteriozna potvrda da se nešto dešava. Menšik je dogurao do svoje prve Masters titule, ali tu ne želi da se zaustavi.
“Nikada nije lako izgubiti, ali moram da kažem da je Jakub jedan od malo tenisera protiv kojih mi poraz daje zadovoljstvo, da budem iskren. Upoznao sam ga kada je imao 15 ili 16 godina i pozvao da treniramo zajedno u Beogradu. Fantastično je videti njegov razvoj. Pre tri ili četiri godine sam predvideo da može da bude jedan od najboljih na svetu, tako da me čini mnogo srećnim da je umeo da iskoristi svoj potencijal. Bilo je ovo pomalo čudno finale, nisam se dobro osećao ni u jednom momentu“.
