Marko Nikolić dao je opširan intervju za hrvatske medije, a gostovanje u “Denis podcastu” bila je prilika da se priseti ključnih trenutaka svoje trenerske karijere. Trener CSKA Moskve govorio je o svojim početnim koracima, iskustvima u srpskom fudbalu, ali i izazovima koje je prolazio na tom putu.
“Ranko Stojić je prepoznao određeni kvalitet u meni posle nekoliko godina rada s mlađim kategorijama. Prvi me je pozvao Miki Ivanović da budem pomoćnik u njegovom stručnom štabu, a zatim sam radio sa Aleksandrom Janjićem. Imali smo loš početak sezone, liga je tada brojala samo 12 klubova i bilo je izuzetno teško opstati. Sećam se da me je Ranko pozvao 1. septembra i rekao: ‘Ja sad idem na odmor, klub ostavljam tebi. Jesi spreman?’. Rekao sam da jesam. Prvi meč bio je protiv Vojvodine, koja je tada imala Tadića i Mrđu, zatim protiv Zvezde. Dobili smo tu prvu utakmicu i tako je sve krenulo…”, prisetio se Marko Nikolić.
Nakon toga, usledio je odlazak u Vojvodinu, što je bila ključna prekretnica u njegovoj karijeri.
“Fenomenalno iskustvo. Napravili smo ekipu koja je bila rame uz rame sa Partizanom i Zvezdom. Pobedili smo oba kluba te sezone. Zvezdu smo eliminisali iz Kupa pobedom 1:3 na njenom stadionu, dok smo Partizan savladali 2:1 u Novom Sadu. U Evropi smo postigli istorijski uspeh, prošli četiri kola, što niko nije očekivao. Euforija u Novom Sadu bila je neverovatna, imali smo dočeke na gradskom trgu, pun stadion… Ekipa je bila fantastična: Petar Škuletić, Andrija Kaluđerović, Simon Vukčević, Enver Alivodić, Jagoš Vuković, Stojan Vranješ, Sergej Milinković-Savić, Mijat Gaćinović…”, nabrojao je Nikolić.
Međutim, smrt Ratka Butorovića promenila je situaciju u klubu.
“Posle Batine smrti počele su podele, finansijski problemi… Mislim da za tih šest-sedam meseci koliko sam bio trener, nismo dobili nijednu platu. Možda smo dobili pola jedne plate. Nažalost, klub je upao u tešku situaciju, iako je te godine osvojio Kup. Poslednja utakmica koju sam vodio bila je protiv Zvezde, koju smo eliminisali, a istog dana Partizan je ispao od Spartaka, što je Vojvodini otvorilo put do finala.”
Na kraju, došao je trenutak koji je priželjkivao – poziv Partizana.
“Bio sam spreman. Sve mi je dolazilo prirodno – mlađe kategorije, Rad, Vojvodina… Niko mi nije ništa poklonio. Na Balkanu je lako prepoznati da li je neko postavljen ili je do nečega došao radom. To se vidi u krajnjem rezultatu. Ljudi iz Vojvodine bili su izuzetno korektni, nudili su mi dugoročni ugovor, ali nisam imao dilemu kada je zvao Partizan. To je bilo ono što sam želeo. Organizacija je imala određenih problema, ali ja sam se tamo osećao kao kod kuće”, zaključio je Marko Nikolić.
