Večiti rivali, Partizan i Crvena zvezda, suočavaju se sa izazovnim i komplikovanim pregovorima kada je reč o Evroligi, a trenutni kriterijumi koji dolaze iz Barselone čine se, bar na prvi pogled, izuzetno nepovoljnim. Ipak, uprkos ovim nepovoljnim uslovima, čelnici oba kluba veruju da kroz pregovore mogu doći do boljih uslova, posebno kada je reč o željenom trogodišnjem ugovoru koji bi obezbedio stabilnost za oba kluba.
Evroliga je, još od početka, zadovoljna što u svom takmičenju ima dva srpska kluba, Partizan i Crvenu zvezdu, koji su značajni akteri na evropskoj košarkaškoj sceni. Sada je došlo vreme da se, nakon dugih pregovora, pokušaju izboriti bolji uslovi – naročito kada je u pitanju finansijski aspekt takmičenja. Trenutni uslovi koji stižu iz Barselone, međutim, donose mnogo veće troškove nego što bi se to moglo očekivati, čak i za ovako prestižne klubove.
Evroliga je ponudila trogodišnji ugovor, koji, nažalost, donosi ne samo finansijske obaveze, već i ograničenja. Beogradski klubovi ne prihoduju od televizijskih prava kao 13 klubova suvlasnika, a za učešće u ovom režimu, potrebno je uplatiti 5.000.000 evra. Ali, prema informacijama koje dolaze od strane Mozzart Sporta, to nije jedini trošak. Naime, u pomenutih 5 miliona evra ne ulaze dodatne stavke. Na godišnjem nivou, oba kluba moraju izdvojiti još po 500.000 evra. Pre svega, potrebno je uplatiti depozit za kazne u iznosu od 250.000 evra, a poznato je da su Partizan i Zvezda među klubovima koji najviše plaćaju Evroligi zbog različitih prekršaja. Drugi deo ove sume ide u fond za sudije, koji je obavezno uplaćen od strane svih klubova.
Za upoređenje, kako bi igrali ovu sezonu, večiti rivali su morali izdvojiti ukupno 1.000.000 evra. S obzirom na to da je vajld karta poskupela sa 500.000 na 750.000, a fond za sudije porastao sa 190.000 na 250.000, jasno je da se radi o značajnom finansijskom opterećenju. Iako se trenutno veruje da će ova poskupljenja rasti, posebno kada su u pitanju sudije, s obzirom na prirodu takmičenja, klubovi nemaju mnogo prostora za manevar.
Kada su u pitanju uslovi koje su dobili drugi klubovi, slični troškovi i obaveze odnose se na Virtus iz Bolonje i Dubai. S druge strane, Pariz se nalazi u povoljnijoj situaciji zbog svog velikog tržišta i mogućnosti koje pruža francuski košarkaški ekosistem. Takođe, očekuje se da će Pariz sigurno ostati u elitnom društvu evropskih klubova, što dodatno komplikuje situaciju za srpske timove.
Sa širenjem Evrolige na 20 timova naredne sezone, što je gotovo izvesno, klubu iz Tel Aviva – Hapoelu i Dubaiju se pruža prilika da se pridruže eliti. Takođe, Valensija, koja uskoro dobija novu dvoranu, takođe računa na svoje mesto među najboljima, dok najviše straha imaju u Berlinu, jer bi Alba mogla da bude jedan od timova koji će ostati bez mesta u Evroligi.
U svakom slučaju, Večiti rivali će imati turbulentno leto, jer će se uz nove izazove u Evroligi, morati nositi i sa konkurencijom koja dolazi iz NBA lige, koja već ulazi na evropsko tržište. Sve to znači da nas čeka košarkaška scena koja će biti pun izazova i prilika, ali i mnogih neizvesnosti. Na kraju, jedno je sigurno – sve odluke donosiće se brzo i sa velikim uticajem na budućnost evropske košarke.
