Novak Đoković je objasnio zašto ove godine nije igrao na Mastersu u Rimu, kao i o povredama koje su obeležile deo njegove karijere. Nakon sigurne pobede protiv Mekenzija Mekdonalda sa 6:3, 6:3, 6:3 i plasmana u drugo kolo Rolan Garosa, srpski teniser govorio je otvoreno o fizičkom i mentalnom aspektu profesionalnog sporta.
“Emocije su bile baš lepe. Poslednji put je bilo u finalu OI da sam igrao ovde, proživeo sam opet te emocije što je bilo sjajno. Na početku meča su bili izazovni uslovi zbog vetra i kiše i trebalo mi je vremena da pronađem ritam na terenu. Uslovi su dosta drugačiji nego u Ženevi, ali sve u svemu – dobar meč. Tri puta po 6:3. Dobro je, uvek može da bude bolje, ali moram da budem zadovoljan prvom rundom”, rekao je Đoković.
Govoreći o svojoj najvećoj povredi, Đoković se osvrnuo na operaciju lakta:
“To mi je najveća povreda koju sam imao u karijeri. Imao sam povrede, ali ta se vukla dosta dugo, igrao sam na lekovima, ali sam je dugo vukao i morao sam na kraju da odem na operaciju. Biomehanika mi je zbog toga bila poremećena, morao sam da promenim servis. Kada ne igrate i povređeni ste, tražite to samopouzdanje i to je problem, ali meni je pokret pri servisu skroz promenjen tada i morao sam da ga ponovo izmislim. Kada pogledate moj pokret pri servisu pre i posle operacije, skroz je drugačiji. Za profesionalnog sportistu je to najveći izazov.”
“Dobro je pa sada nisam povređen. Uvek ima nešto, ali to su sve manji, dnevni problemi, sa tim se mogu nositi. Kada ostarite, to je jedna od stvari na koje morate da obratite pažnju, ta prevencija i da ste uvek fit. To je sigurno izazovnije sada nego pre 15 godina, jer kada ste mlađi, telo vam se brže oporavlja. To je nešto biološki što morate da prihvatite. Ja dosta vremena provodim u tome da se posvetimo svemu za zaštitu i prevenciju kako bih i dalje mogao da igram na ovom nivou. Što se mentalnog aspekta tiče, uvek ima izazova i sumnji, ali i motivacije i ciljeva, onoga što vas i dalje radi da biste nastavili da igrate. Na sreću, imam razne motivacije, kao istoriju i obaranje rekorda, da nastavim da igram. To ne krijem i nije mi problem da to kažem naglas. Tako se osećam i to pokušavam da nosim sa sobom iz nedelje u nedelju. Bitno je da ste okruženi i pravim ljudima.”
Na pitanje o odsustvu sa turnira u Rimu, Novak je objasnio svoju odluku:
“Bila je to odluka da igram Madrid umesto Rima ove godine. Ranije bih birao Rim, jer mi je bilo bolje što se tiče rasporeda, ali ove godine sam hteo u Madrid, nisam bio dugo. I jednostavno nisam želeo da odigram oba turnira, jer sam prethodno igrao Monte Karlo odmah posle Majamija, što možda nije bila najbolja odluka, ali Monte Karlo mi je kao kuća i uvek želim da ga igram. Teško mi je bilo to preskočiti…”
Dodao je i da Ženeva nije bila prvobitno planirana, ali je donela pozitivne rezultate:
“Ženeva nije bila u planu, ali sam u razgovoru sa timom odlučio da igram to jer sam odigrao samo dva meča na šljaci. A ja sam igrač koji mora da odigra dosta mečeva na šljaci, ne dolazi mi to prirodno, jako retko tokom karijere sam dobro počinjao sezone na šljaci. Potrebno je vreme da se naviknem na šljaku uvek. Dobra stvar mi je bila da odem u Ženevu jer sam se mučio i sa samopouzdanjem, tako da je bilo dobro da sam pobedio četiri meča i osvojio titulu, pa dolazak na Rolan Garos je drugačiji i osećaj je drugačiji nego što mi je bio pre četiri godine.”
