Mnogo puta ste čuli da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, i zaista jeste tako, a to može i da vam iz prve ruke potvrdi jedan veoma mladi i talentovani Srbin, koji je rođen u Čikagu, Vukašin Bulatović.
Fudbal, kao sport, sa sobom donosi brojne prednosti, ali i mane. Naravno, tu su i emocije, kao i kod svakog sporta, ali se i tada fudbal izdvaja na neki poseban način.
Priznaćete da je neobično kada neko iz daleke Amerike dođe u Srbiju, samo zbog jedne stvari na svetu, i da, u pitanju je najvažnija sporedna stvar – fudbal.
Upravo je to učinio Vukašin Bulatović, koji je svoje prve fudbalske korake načinio u jednoj fudbalskoj akademiji u Čikagu.
Ako pitate Vukašina, šta je najvažnije, kako bi se igrač ostvario u fudbalu, rećiće vam samo dve stvari i to one ključne – podrška porodice i vera u sebe.
Zbog svoje prevelike skromnosti, ali i neverovatnog fudbalskog talenta i dara, koji će tek doći do pravog izražaja, Vukašin je bio sagovornik TeleSporta.
“Karijeru sam počeo u Čikagu, ali mi je Evropa uvek bila cilj”
Vukašin je rođen u Čikagu, gde je i otpočeo svoje prve fudbalske korake, ali ne krije da mu se tamo i nije baš dopalo.
– Počeo sam u akademiji u Čikagu, trenirao sam sa nekoliko klubova u MLS, ali mi je Evropa uvek bila cilj. – priča Bulatović.
Nakon toga, Bulatović se odlučuje da prihvati ponudu Metalca iz Gornjeg Milanovca, što je, ispostaviće se bila i najbolja odluka za 24-godišnjeg Srbina.
Ponuda Radničkog – u najboljem mogućem trenutku
Ovog leta je Bulatović postao i nova akvizicija trenera Feđe Dudića, a kako i sam kaže, kada je stigla ponda Radničkog, nije se ni najmanje dvoumio.
– Prošao sam probu u Metalcu, posle toga imao sam nekoliko ponuda, Novi Pazar, Železničar, ali mi je najviše bio interesantan Radnički.
Potom je Bulatović objasnio i zašto je izabrao da baš dođe kod trenera Feđe Dudića.
– Dudić je najbolji trener kog sam sreo do sada, iako sam tu tek par nedelja, mnogo toga sam naučio.
Govorio je Bulatović i o svom odnosu sa saigračima u ekipi Radničkog.
– Saigrači su u Radničkom su izuzetni fudbaleri, a još bolji momci – poručio je Vukašin kratko.
Objasnio je i šta trener Dudić očekuje od njega u novoj sezoni Superlige Srbije.
– Trener očekuje od mene ono što sam pokazivao u Metalcu. Igrača koji pokriva celu stranu, konstantno se ponavlja, da budem defanzivno staložen – rekao je Vukašin.
Za Vukašina nema prepreka na terenu, kako i sam kaže, spreman je da “pogine” zbog lopte.
– Kad god dobijem priliku, poginuću na terenu, da tako kažem. Daću sve za ovaj klub i navijače.
Kada se pomene Radnički, prvi sinonim su upravo navijači kragujevačkog kluba, koji iz sezone u sezonu šalju neverovatnu atmosferu kompletnoj fudbalskoj javnosti u Srbiji.
– Bio sam na dosta utakmica ranije, upoznat sam sa atmosferom. Sjajni su navijači i uvek su uz ekipu.
Ipak, Bulatović u ovom trenutku ne može ništa da obeća kragujevačkoj javnosti, ali je i za predikcije još rano
– Neću da obećam ništa unapred, ali verujem da ćemo biti još bolji.
Životni cilj mu je da jednog dana igra za Srbiju
Prethodnih dana dosta se pričalo o podmlađivanju reprezentacije Srbije, a to bi upravo mogao da iskoristi “dečak” iz Čikaga.
Bulatović ne krije da sanja da jednog dana obuče dres Orlova.
– Voleo bih da igram za srpsku reprezentaciju. To mi je najveći životni cilj, ali trenutni cilj mi je da idem dan po dan, fokusiran sam na to da se izborim za mesto u Radničkom.
Svoju igru Bulatović dosta voli da poredi sa igrom Strahinje Pavlovića, kako kaže, njih dvojica imaju dosta sličnosti, što je bila tema dok smo razgovarali o utiscima sa Evropskog prvenstva, gde je na primeru snažnog štopera istakao da su Orlovi ipak dali sve od sebe.
– Vidiš Pavlovića, on je igrač koji će da stavi glavu tamo gde drugi neće nogu. Mislim da sam i ja takav, ne plašim se ničega – priča Bulatović.
Idol mu je od početka fudbalske karijere bio Aleksandar Kolarov, ali je obožava i ostale fudbalske legende.
– Obožavao sam Vidića, ako pričamo uopšteno. A ako pričamo o mojoj poziciji, obožavao sam Marsela, Roberta Karlosa, ali najviše Kolarova, gledao sam sve što je moglo da se nađe.
Ključ uspeha – vera u sebe
Za kraj, imao je poruku Bulatović i za mlade nade, koje su još uvek u procesu fudbalskog ostvarivanja, a koji žele da postanu ovo što je Vukašin sada.
– Najbitnije je da veruješ u sebe, ne dozvoli da ti drugi ljudi uđu u glavu. Meni su mnogi govorili da ostanem na fakultetu, i da nisam neko ko može da dođe do evropskog fudbala, ali ja sam znao šta želim, imao sam podršku roditelja i eto.
