Beograd je grad košarke, grad u kojem se gotovo svake večeri u sezoni pune hale, u kojem se rivalitet Crvene zvezde i Partizana ne svodi samo na rezultat, već na kulturu, tradiciju, identitet i strast koju malo koji evropski grad može da ponudi. Beograd je, uz Atinu, verovatno najautentičniji simbol kontinentalne košarke, ali to izgleda mnogo više prepoznaju u NBA, nego u Evroligi.
Dok se Evroliga bavi sopstvenim interesima i sve više deluje kao privatni biznis usmeren na komercijalne centre, večiti rivali iz Beograda sve teže opstaju u sistemu koji od njih traži ogromne sume samo za učešće – bez TV prava, bez jasno definisanih benefita, bez oslonca na istinsku vrednost koju donose. A donose mnogo – energiju, navijače, atmosferu, identitet. Da li je neko video skoro praznu Beogradsku arenu ili Pionir kada igraju evropski mečevi? Teško.
Nasuprot tome, Džordž Aivazoglu, izvršni direktor NBA za Evropu i Srednji istok, u intervjuu za atinsku Gazzettu prvi put je zvanično pomenuo Beograd kao deo nove NBA evropske lige:
„Bilo je razgovora sa svim zainteresovanim stranama, potencijalnim investitorima, komercijalnim partnerima, sponzorima, timovima, veteranima igračima i nacionalnim ligama. Košarka je bez sumnje drugi najpopularniji sport u Evropi, ali bez komercijalne vrednosti i priznanja kakvo zaslužuje. Ključ za to je izostanak timova sa važnih tržišta Starog kontinenta. Pariz, London, Rim, Mančester i gradovi u Nemačkoj. Opet, želimo balans, zato su historijski gradovi sa veoma bogatom košarkaškom istorijom, tradicijom i strašću prema sportu – kao što su Atina, Beograd, Istanbul i Tel Aviv – više nego dobrodošli.“
Ovo je jasan signal da NBA vidi Beograd kao ozbiljan košarkaški centar – nešto što Evroliga očigledno zaboravlja. Dok Dimitris Janakopulos preti izlaskom iz lige zbog katastrofalnog suđenja i odnosa prema klubovima, NBA otvara vrata. A Aivazoglu nije stao na tome:
„Neki su iz Zapadne Evrope, ali neki su i sa istoka i jugoistoka, na osnovu bogate tradicije koju imaju. Za sada je prioritet na dva velika grada u Engleskoj, Londonu i Mančesteru, tri u Francuskoj – Parizu, Lionu i Marseju – dva u Španiji – Madridu i Barseloni – dva u Italiji – Milanu i Rimu – dva u Nemačkoj – Berlinu i Minhenu, uz četiri koja sam pomenuo: Atina, Beograd, Istanbul i Tel Aviv!“
Da apsurd bude veći, NBA se još jednom zahvalila Janakopulosu, istom čoveku koga Evroliga pokušava da ućutka i kazni:
„Javno čestitam Dimitrisu Janakopulosu na svemu što je uradio sa OAKA arenom, koja ove sezone zaista izgleda impresivnije sa staklenim podom…“
U vremenu kada Beograd zaslužuje poštovanje, on ga dobija iz Amerike, dok mu ga domaći sistem uskraćuje. I možda će baš ta nepravda ubrzati prelazak evropske košarke pod drugo krovno telo. Jer Beograd zna šta vredi. Pitanje je – zna li to i Evropa?
