Darko Brašanac, nekadašnji vezista FK Partizana, ovog leta doneo je odluku da svoju nastavi karijeru u Malagi. Iako su navijači crno-belih priželjkivali njegov povratak u Humsku, iskusni fudbaler smatrao je da je španski klub prava destinacija u ovom trenutku, a o svemu je govorio za “Radio Marcu”.
„Za sada je sve kako treba. Porodično smo iskusni sa selidbama. Pronašli smo kuću, školu, ostalo je još nekoliko sitnica, ali se može rećii da smo se smestili. Moram da napomenem da sam prvi put u karijeri odradio sam pripreme. Pratio sam program koji sam imao u Osasuni, i sam se spremao za novu sezonu. Ali, zaista se osećam spremno. Trenirao sam od ponedeljka do subote. Nisam želeo da dođem u novi klub i da mi potom treba mesec dana da budem u takmičarskoj formi“, rekao je Brašanac.
On ističe da u Malagi preuzima ulogu iskusnog igrača koji treba da pomogne mlađima:
„Svestan sam da sam veteran. Tu sam da pomognem mlađima u svlačionici. Kakva će mi uloga na terenu biti – videćemo. Brzo smo se dogovorili da dođem u Malagu. Zaista – niko nije morao da me ubeđuje. Pozvali su me i kroz par dana smo se dogovorili.“
Govoreći o svom periodu u Partizanu, evocirao je uspomene na dane kada je nosio kapitensku traku i sticao iskustvo u evropskim takmičenjima.
„Rado se setim tog vremena… Partizan me je pozvao da dođem sa 13 godina u Beograd, videli su me na utakmicama reprezentacije u tom uzrastu. Preselio sam se u Beograd i sećam se da sam tada pomišljao kako mi je kuća daleko. Bukvalno je četiri sata bila udaljena. Prešao sam u prvi tim sa 18 godina, išao na pozajmicu, a onda se i vratio u klub. Nosio sam kapitensku traku, igrao kontinentalna takmičenja kao vrlo mlad igrač. Pitali su se svi da li ću se vratiti u Partizan, ali zaista nisam razmišljao o tome sada. Vole me, volim i ja njih, pratim i košarku.“ zaključio je Brašanac.
Uzore je pronalazio i van fudbala, a posebno je istakao neke od velikih sportista:
„Đoković mi je impresivan. Mentalitet mu je neverovatan. Nisam ga doduše upoznao. Naravno, ugledam se i na svoju porodicu, ali kada je reč o fudbalu – Frenk Lampard. Uživao sam da gledam Čelsi zbog njega. Bio je kapiten, postizao je mnogo golova. Volim takve igrače poput Inieste, Modrića i Pedrija. Deluje da je sve što rade lako, ali nije, samo oni učine da stvari deluju tako. Kada je reč o srpskim fudbalerima – Vidić. Nema mrlju u karijeri.“
Za najboljeg rivala protiv koga je igrao izabrao je Hrvata.
„Kovačić. Zaista me je iznenadio. Nije igrao mnogo u Real Madridu, ali je neverovatno dobar i brz. Najbolji sa kojima sam igrao su verovatno Hokain i Ruben Kastro. Kao i Adrian Lopez.“
