Rodžer Federer, iako često posmatran kao najveći rival, bio je svedok ključnog preokreta u karijeri Novaka Đokovića koji je usledio nakon angažovanja Borisa Bekera. Legendarni šampion Vimbldona i najmlađi osvajač londonskog turnira znao je kako da prenese svoje iskustvo, a Novak je to maksimalno iskoristio da preokrene odnos sa publikom i savlada izazove na travi.
Kada je krajem 2013. Beker preuzeo trenersku ulogu u Đokovićevom timu, Novak je iza sebe imao samo jednu titulu u Londonu (2011), ali i nekoliko bolnih poraza – od Rodžera Federera u polufinalu 2012. i od Endija Marija u finalu 2013, dok je na Olimpijadi u Londonu eliminisan od Marija i Huan Martina del Potra. Upravo ti neuspeh i frustracije podstakli su Novaka da angažuje Bekera.
“Rodžer je bio najveći Novakov neprijatelj na Vimbldonu iz dva razloga. Prvo, jer je znao da igra na travi, a drugo jer ga je publika obožavala. Morao sam da objašnjavam Đokoviću da ljudi na tribinama nisu protiv njega nego su za Federera i da to ne uzima previše k srcu, već da nađe način da ti ljudi vole i njega“, rekao je Beker.
Rezultati nisu izostali – Novak je osvojio dve uzastopne vimbldonske titule, oba puta pobeđujući Federera, koji od tada više nije uspeo da ga nadigra na londonskoj travi. Beker je naglasio važnost mentalne snage i karaktera:
“Drago mi je da je na kraju uspeo da stekne poštovanje celog sveta koje i zaslužuje. Uspeo je da se izbori sa svim izazovima, da osvoji 24 gren slema, da obori sve moguće rekorde, a sve to duguje svom karakteru i ličnosti“.
Beker se osvrnuo i na svoj težak početak karijere: osvojio je Vimbldon sa 17 godina, ali je pritisak bio ogroman.
“Trijumf na Vimbldonu sa 17 godina nije mi mnogo pomogao, jer to nije bilo normalno u tenisu. Izgubio sam kontrolu nad životom, cela zemlja je živela moj život“, rekao je Beker. Već sledeće sezone uspeo je da odbrani titulu i pokaže izvanrednu mentalnu snagu.
