U biografiji mu stoje Crvena zvezda i Partizan kao klubovi za koje je nastupao, mada Miloš Bosančić nije ostavio trag kakav je mogao. I tada se znalo gde mu srce leži, a tokom evociranja uspomena u podkastu 2×45 prokomentarisao je i aktuelnu situaciju unutar večitih rivala.
„Zvezda mora više. Terza je tu deset godina. Po meni, sve ove Lige šampiona, titule – malo je. Moraš da napraviš neki iskorak. Nekako osećam kao da Terzino vreme polako prolazi. Mislim da treba da dođe neki novi, da to malo osveži. Na primer, Rade Dunjić, sa kojim sam drug, znam kakav je, posvećen 300 odsto u IMT-u. Znam da može da napravi iskorak sa Zvezdom, mislim da će tamo u budućnosti tako i biti. Što se tiče Partizana, da ima para ovi klinci što sada igraju bili bi negde po pozajmicama. Sve mi to deluje veštački. Kao da hoće litar i po da uguraju u litar.“
Na njegovu, a verovatno i na žalost srpskog fudbala, Bosančić nije došao ni blizu dometa koji su mu se predviđali. Još dok je bio u Humskoj važio je za ludu glavu, sa ove distance mu je bilo žao što nije imao više čvršćih autoriteta, kakav je na primer bio Zoran Mirković u kratkom periodu.
„Bata mi je bio autoritet. Dok je bio u klubu, bio sam bubica. Jeste, kad god je mogla neka glupost da se napravi, ja sam je napravio. Ali, Bata me držao pod kontrolom, znao je da mi zavrne uvo, da me počupa, uhvati za vrat, ali sve to za moje dobro. Maltretirao me za moje dobro. Baš me voleo. Nažalost, bio je tu samo šest meseci.“
