Goran Šašić je u opširnom intervjuu za Danas otvorio gotovo sve ključne teme koje trenutno muče evropsku košarku – od prenatrpanog kalendara i alarmantnog broja povreda, preko budućeg proširenja Evrolige, pa sve do potencijalnog dolaska NBA na Stari kontinent. Kao direktor Udruženja košarkaških trenera Evrolige, Šašić govori iz ugla čoveka koji je godinama bio deo sistema i učestvovao u njegovom kreiranju.
Na samom početku, Goran Šašić je ipak odlučio da istakne pozitivne strane takmičenja, naglasivši da su same utakmice i dalje najveća vrednost Evrolige, ali i da ga raduju povratci vrhunskih trenera i određeni primeri na terenu.
„Najlepše, kao i uvek, su same utakmice. Neizvesnost, preokreti, iznenađenja… Osim toga, ono što se meni lično sviđa je da se u Evroligu vratio trener Ćavi Paskval i baš uživam u košarci Barselone. Takođe, povratak Serđa Skariola u Real Madrid je nešto što bih hteo da izdvojim, kao i novi angažman Pabla Lasa u Efesu. Naravno, pozitivan utisak je ostavila Crvena zvezda kako je igrala sa osam povređenih igrača. To je nerealno, Teško će se ikada ponoviti da neka ekipa sa osam povređenih igrača uđe u takvu seriju pobeda“.
Kada je reč o problemima, Goran Šašić bez dileme ističe kalendar kao centralnu tačku svih poteškoća, koja direktno utiče na zdravlje igrača.
„Svake godine je najteže da se napravi kalendar. Mi ne možemo da imamo osam utakmica u oktobru. Pripreme bukvalno više i ne postoje. Druga stvar koja se nadovezuje na kalendar su povrede. Kada se spremam da gledam utakmice Evrolige prvo pročitam zdravstvene biltene. I to je veoma žalosno. Sa te strane treba svi zajedno da radimo na tome kako da zaštitimo igrače i da minimalizujemo broj povreda koje su eksplodirale ove godine. To je dublja analiza i tema na kojoj moraju svi da rade.“
Šašić se osvrnuo i na svoj prethodni rad u Evroligi, naglašavajući da je insistirao na stručnoj analizi problema i angažovanju profesionalaca u medicinskom sektoru.
„Nakon mnogo sastanaka koje smo imali mi kao Udruženje trenera zajedno sa Unijom igrača, Unijom sudija i Unijom kondicionih trenera u ovom mesecu smo prvi put imali zajednički sastanak sa glavnim doktorom Evrolige i sa menadžmentom Evrolige. Stalno sam insistirao na tome da dobijem stručno-naučno objašnjenje zbog čega se nešto dešava. Sad mi je bukvalno pukao film, pa sam zato nakon eksplodiranja ovih povreda rekao ’e sad insistiram da se to uradi”.
U nastavku razgovora, Goran Šašić detaljno objašnjava koliko je problem kompleksan i koliko faktora utiče na stanje u kojem se košarka trenutno nalazi.
„Kalendar takmičenja ne zavisi samo od Evrolige. Imamo nacionalne lige od 20 timova i one od 10 klubova. Onda imate igrače koje ne igraju u reprezentaciji, pa igrače koje igraju za nacionalne timove. Slede skraćene pripreme, moramo i o tome da pričamo da li je bilo neophodno da se toliko skrate. Pitanje je i da li svi klubovi imaju adekvatnu medicinsku opremu. Ako očekuješ vozača Formule 1, što su u mojoj metafori igrači Evrolige, on treba da vozi moderan bolid, a ne da mu daš staru Zastavu. Znači, da li je ta medicinska oprema na zavidnom nivou ili nije? Da li su stručnjaci koji rade u klubovima zaista obučeni dovoljno za proces rehabilitacije? To je mnogo duboka tema.“
Govoreći o budućnosti takmičenja, Goran Šašić potvrđuje da je proširenje Evrolige neminovno, uz poseban osvrt na pitanje ruskih klubova.
„Naravno, to će se dogoditi. Postoje već simulacije za takmičenje sa 22 i 24 kluba. Uvek naglašavam da istorijska nepravda prema klubovima iz Rusije treba da se ispravi. Mi Srbi najbolje znamo šta znači biti pod sankcijama. Sa druge strane, ponosan sam na to da smo baš mi Srbi dali mogućnost izraelskim klubovima da se takmiče.“
Logično pitanje u tom kontekstu jesu konferencije i grupni sistem, što Šašić vidi kao realnu opciju, ali sa jasnim ograničenjima.
„Postoje i te simulacije. Uvek kažem da mi kao košarka treba da pratimo fudbal, pošto su fudbaleri engleske Premijer lige već rekli da igraju previše utakmica, onda je svim ostalim sportovima lakše da se adaptiraju na taj stav. Previše je da naši igrači igraju 90 do 100 utakmica godišnje za klubove. Veliki problem je što imamo nacionalne lige koje stvarno misle da treba da imaju 20, 18 ili 16 klubova. To je totalno suludo i nema nikakvog smisla. Sećam se situacije kada su Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić bili u Feneru i igrali za reprezentaciju. Imali su odmor dva dana između kraja sezone Fenerbahča i reprezentacije. Kako biste Vi funkcionisali da imate dva dana godišnjeg odmora? Zato sam zahvalan svakom reprezentativcu koji se odazove i dođe u reprezentaciju. Surovo je, nekad mi je žao naših reprezentativaca. Nedavno smo imali primer Šengelije, koliko je on putovao da bi išao da igra za reprezentaciju Gruzije u FIBA prozorima. Posle takvog leta ti treba tri dana da se oporaviš.“
Šašić pojašnjava da bi geografske konferencije postojale samo formalno, jer bi sistem i dalje podrazumevao da svako igra sa svakim.
„To znači da nema veze kako se deliš, da li sever, jug, zapad, istok, dijagonala ovako, dijagonala onako… Na kraju će ipak svako igrati sa svakim. Pošto sam devet godina radio u Evroligi bukvalno sam odradio sve simulacije promena takmičarskog sistema, a na kraju je na vlasnicima Evrolige da odluče kako će se igrati.“
Poseban deo intervjua posvećen je položaju srpskih klubova i izjavi Željka Obradovića o ravnopravnosti.
„Prvo, mislim da ljudi nisu svesni koliki je pomak za Zvezdu i Partizan što su dobili trogodišnje licence, koliko se radilo na tome. To je u Srbiji prošlo u javnosti kao sporedna stvar, a to je nešto najbolje što je moglo da se desi. Naravno, slažem se sa Željkom da je najpravednija opcija da svi klubovi budu vlasnici i to će se jednog dana desiti. Ali, želim da naglasim jednu stvar, šta su naši klubovi dobili generalno učešćem u Evroligi. Nisam siguran da bi Zvezda i Partizan popunili halu sa 20.000 navijača i imali toliko prodajnih sezonskih karata i toliki prihod od tiketinga da ne igraju u Evroligi i to što su se dizali progresivno budžeti oba kluba. U Evrokupu bi sve bilo neuporedivo manje.“
Na kraju, Goran Šašić se osvrnuo i na potencijalni dolazak NBA u Evropu, uz zadržanu dozu opreza.
„Nisam baš siguran da će NBA Evropa početi 2027. godine. Ja samo mogu da kažem da sam u februaru ove godine, dok je samo bilo nekih medijskih nagađanja, napisao dosije o tome i predočio ga mojim članovima, šta mislim i očekujem. Ja ne verujem ništa dok ne budem video biznis plan. NBA je rekla da oni očekuju od dve konsultantske kuće da im se napravi i dostavi tržišna analiza na osnovu čega oni onda prave biznis plan. I oni to onda moraju da prezentuju Board of Governors, svojim vlasnicima. To su mehanizmi koje znam iz Evrolige. Prvo radiš tržišnu analizu, pa spremiš biznis plan, pa to onda prezentuješ bordu Evrolige, pa oni idu na glasanje, a na tim sastancima može svašta da se desi.“
„Svi su željni da se nađe neki zajednički kompromis između svih aktera košarke. Svako bi bio najsrećniji ako bi FIBA, NBA i Evroliga seli za jedan sto da se dogovore. Ja prihvatim sve šta većina prihvata. Sa druge strane, ovo nije samo tema košarke. Ovde se i fudbal pita.“
Na pitanje o ulozi velikih fudbalskih klubova u košarci, Goran Šašić zaključuje jasnom porukom.
„To ljudi zaboravljaju. Bajern nije to uradio preko noći, nego je bilo potrebno vreme. Bavarci su najbolji primer. I oni su to uradili kako treba da se uradi. Prvo su igrali u drugoj ligi, pa prva liga, pa Evrokup “wildcard”, Evroliga “wildcard”, onda su dobili dvogodišnju licencu, pa tek onda su postali vlasnici. To je zdrav razvoj. Ranije je Đordi Bertomeu išao da priča sa engleskim fudbalskim klubovima, sa PSŽ-om… I znate šta je uvek dobio kao odgovor? “Previše para u ulaganje da bi predugo čekao da se vrati samo deo investicija.” Ja bih bio najsrećniji ako bi NBA imao magičan štapić da ta formula više ne važi i stvarno bih sa oduševljenjem to prihvatio. Ponavljam da je ovo pitanje fudbala.“
