Iako mlad, Aleksandar Stanković je širom inostranstva svima znan, već viđen i u dresu reprezentacije na okupljanjima. Domaća javnost se lakše orijentiše na pomen oca Dejana, pa crveno-bela javnost priželjkuje obostranu sarađnju jednog dana. U intervjuu mladog bastiona za Nogomaniju ostavljen je prostor takvim planovima.
“Zvezda je apsolutno moj klub. Sad kad je otac tamo trener još sam vatreniji navijač. Ko zna šta sudbina nosi, ali ne bi mi smetalo da jednog dana zaigram u crvenom-belom dresu Zvezde“.
U nekoliko navrata je otac hvalio sina, kasnije bi Aleksandar pomenuo njegov doprinos u fudbalskim počecima. Porodično je urezano da Stankovići vešto barataju s loptom, braća takođe.
“Svi smo nekako nasledili fudbalske gene. Fudbal nam je bio suđen. Nama ih je otac instalirao, Mateu ujak Milenko, s kojim se odlično slažem. Najstariji brat Stefan više ne igra fudbal, ali je ranije igrao. Filipu ide dobro u Veneciji. Mateo se probija u Sloveniji, još je mlad, ali znam koliko dobru levicu ima i koliko je tehnički potkovan. Verujem da će napraviti lepu karijeru. Znam kako mu je, nije lako u tom godinama, ali on je borac i ima pravi mentalitet“.
Ako i koliko vreme dozvoli, Stanković ne zaboravlja da obiđe majčinske korene. Ljubljana, Bežigrad, nema trika da Aleksandar neko mesto izostavi tokom nabrajanja.
“Sada nemam toliko vremena, ali kada sam bio mlađi mnogo puta sam bio u Ljubljani sa bratom, ujakom, bakom. Bilo je sjajno. Znam Bežigrad, tamo sam šutirao lopte sa Mateom. Slovenija je prelepa zemlja, a Ljubljana prelep grad. Imam lepe uspomene odatle, i dalje smo u kontaktu“
