Juče nas je zadesila šokantna vest, Duško Vujošević preminuo je u svojoj 68. godini života posle duge i teške bolesti. Sećanje na njega ne bledi, Rade Zagorac se putem društvenih mreža oprostio emotivnom porukom.
“Zbogom, prijatelju. Dule nikada nije bio moj trener. Kada sam oktobra 2017. dobio otkaz u Memfisu i pretrpeo najteži udarac mog dotadašnjeg života, dobio sam poruku: – Sine, ništa nije tako strašno kao što izgleda na početku. Treba muški da reaguješ i da iz ovoga izađeš još jači. Sport u celoj svojoj lepoti koju nosi, provuče i ponešto pokvareno, opogani i ljude koji nikome ne misle zlo. Sa ove distance, drago mi je što ostajem samo na želji da me je Dule trenirao. Možda bi moja karijera otišla nekim drugim smerom, možda ne bi. Radujem se što ostajem na želji, koju ništa i niko neće moći da naruži”.
Znamo da je Vujošević svojim igračima voleo da preporučuje književno štivo, pa je u sličnom tonu Zagorac završio izlaganje.
“Zbogom, Dule. Nastavljaš da ponosno nosiš svoju mudrost i živiš kroz one kojima si promenio živote, mada toga možda nisu svesni. Za kraj – kao poslednji pozdrav, ostvaljam ovde završni pasus iz tvoje omiljene knjige, iz Hadrijanovih memoara, koje si mi jednom prilikom poklonio:
“Mala dušo, nežna i nestalna dušo,
drugarice mog tela, koje ti je bilo domaćin,
sići ćeš u blede predele, oštre i gole,
gde ćeš morati da se lišiš nekadašnjih igara.
Još samo trenutak, pogledajmo zajedno prisne
obale, predmete koje verovatno nećemo više videti.
Pokušajmo da u smrt uđemo otvorenih očiju.”
