Ostoja Mijailović je na komemoraciji posvećenoj Dušku Vujoševiću govorio o njegovom značaju za Partizan, ističući da je reč o čoveku koji je ostavio dubok trag ne samo u klubu, već i u srpskoj košarci u celini.
Mijailović je naglasio da Vujošević nije bio samo vrhunski trener, već i ličnost snažnog karaktera i jasnih stavova.
„Teško je pronaći reči kada se opraštamo od čoveka koji je značio svima nama. Nije bio samo sjajan trener, to svi znamo, o njegovim rezultatima će govoriti istorija. Za mene, i mnoge druge ovde, bio je mnogo više od toga. Bio je čovek stava, karaktera, nikad nije birao lakši put, uvek je govorio istinu čak i kada je sve nas bolela. Imao sam sreću i čast da ga poznajem. Čuo bih njegov savet kada je najteže. Njegove reči su bile i više od saveta, bile su snaga da se nastavi dalje, da se veruje. Mnogo puta kada su pritisci bili najveći, njegova podrška mi je značila“, rekao je Mijailović.
Govoreći o vezi Vujoševića i Partizana, predsednik crno-belih je podsetio na njegovu posebnu posvećenost klubu.
„Njegova ljubav prema Partizanu nije bila samo obična ljubav. Partizan je deo njegove duše. Naučio nas je da Partizan nije samo košarka. To je borba, dostojanstvo, vera da se nikad ne odustaje. Zato njegov odlazak i boli. Danas ne odlazi samo trener, legenda, nego čovek koji je oblikovao generacije. Znam da postoje ljudi koji zapravo nikad i ne odlaze. Ostaju u svakom sećanju, savetu koji su dali, svakom delu. Dule će zauvek ostati deo Partizana. Dule, hvala ti za sve što si dao ovom klubu. Počivaj u miru prijatelju, neka ti je večna slava“, istakao je Mijailović.
Od Vujoševića se oprostio i potpredsednik KSS Nenad Krstić.
“Danas se opraštamo od čoveka čije ime zauzima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Njegov doprinos se ne ogleda u pobedama, samo, već u sistemu koji je stvarao. Mnogi njegovi igrači su postali reprezentativci i nosioci igre, Njegova vera u rad, disciplinu i strpljenje ostavila je trajan pečat u srpskoj košarci. Ostao je dosledan ideji da se grade prave vrednosti. Njegovo nasleđe nije samo u trofejima, već u ljudima i svim onima koji predstavljaju srpsku košarku”, rekao je Krstić.
Prisetio se događaja sa početka karijere.
“Za mene lično to nasleđe ima posebno značenje. Sećam se našeg prvog susreta na turniru na Zlatiboru. Na poslednjem meču, tri minuta pre kraja, doživeo sam tešku povredu ruke, ali sam nastavio da igram. Sutradan sam seo pored njega u autobusu, pitao me je da li bih nastavio da igram da sam znao da je ruka slomljena. Rekao sam da bih, samo se nasmejao, pomazio me po glavi i rekao 2ajde nazad”. U ime srpske košarke hvala mu na svemu što je učinio, neka mu je večna slava i hvala”, kazao je Krstić.
Među govornicima su bili i Sinan Gudžević, Vida Ognjenović i Peca Popović.
