Svake godine u ovo vreme pokrene se ista tema, ali Vladimir Lučić se najprijatnije oseća boraveći u Minhenu. Posao, porodica, 37. rođendan proslavlja za nekoliko dana… Baš u inat godinama najava iskusnog krila za zvaničan sajt da penzija nije blizu. Deseto jubilarno plej-of učešće dokaz da je spreman za još toliko, Bajern mu imponuje.
“Uh, ne znam. Samo primećujem kako godine lete zbog ovog našeg tempa. Tokom moje prve godine ovde u Minhenu prvi put sam postao otac, a u međuvremenu sam dobio tri ćerke. Kada toliko igraš košarku i uz to se brineš o porodici, vreme proleti, a da i ne primetiš. Na svom telu to i ne osećam toliko, ali vidim kako mi devojčice rastu. Da si me pre četiri-pet godina pitao da li ću igrati i sa 37, sigurno bih rekao da neću. Ali osećam se dobro i nadam se da nikada neće doći dan kada će mi neko ujutru reći da samo „odrađujem“ ugovor. Želim da nastavim da pomažem timu, to je cilj. Koliko još dugo? Videćemo“.
Nema druge, nego da se Lučić čak i tokom letnjeg odmora uskladi s obavezama najstarije ćerke. Njima se školska godina nešto kasnije završava, onda će s najvoljenijima da napuni baterije za narednu sezonu.
“Nemam izbora, bavarski školski kalendar traje do kraja jula. Ali uživam u životu ovde, naročito kada je lepo vreme. Konačno ću imati vremena da sa porodicom uživam u prirodi i jezerima oko grada“.
