Tačno na dan 39. rođendana Novak Đoković je stao pred medije, stigao na Rolan Garos ne bi li pokušao da se domogne 25. grend slem trofeja. Priprema nije bila najbolja, ali uz silnu motivaciju i stalnu želju sve je moguće.
“Bilo je mnogo, mnogo sati provedenih na terenu, pokušavajući da usavršim igru i telo, da fizički i igrački budem spreman za mečeve na tri dobijena seta. Videćemo. Ne znam da li će to biti slučaj tokom celog turnira, koliko god taj turnir bude trajao za mene. Ali grend slemovi su, rekao sam to mnogo puta, uvek prioritet, posebno poslednjih nekoliko godina. Uvek pokušavam da budem na vrhuncu sopstvenih mogućnosti kako bih dobro igrao na grend slemovima. Jedva čekam da izađem na teren i počnem da se takmičim”.
Trudio se, ali telo nije izdržalo. Prvo je otputovao u Rim da proba, Dino Prižmić udario rampu. U ovim godinama se često pojavljuju povrede, na šta se Đoković navikao.
“Iskreno, to je bila viša sila. Želeo sam da igram više, ali mi telo nije dozvoljavalo. Prolazio sam kroz proces rehabilitacije zbog povrede. Posle Indijan Velsa jednostavno nije bilo moguće da se takmičim nekoliko meseci. To je razlog. Zaista sam želeo da odem u Rim, da pokušam i vidim kako se osećam. Bio sam daleko od toga da budem spreman za takmičenje, ali mi je bio potreban makar taj jedan meč, da čujem rezultat koji izgovara sudija u stolici i da osetim nervozu pre nego što eventualno dođem na Rolan Garos, jer tada nisam znao da li ću moći da igram ili ne”.
