Rasim Ljajić otvoreno je govorio o teškoj finansijskoj situaciji u Partizanu tokom gostovanja u podkastu „2×45“, otkrivši detalje o dugovima, budžetu, poreskim obavezama i potezima koji su, prema njegovim rečima, doveli klub u ozbiljne probleme.
Prvi čovek crno-belih naglasio je da je glavni cilj aktuelne uprave stabilizacija poslovanja. Kako ističe, to podrazumeva smanjenje troškova i oslanjanje na razvoj i prodaju igrača.
Dug i budžet pod kontrolom
Ljajić je izneo konkretne brojke kada je reč o finansijama kluba.
„Dug Partizana trenutno iznosi oko 38.000.000 evra. Budžet kluba je smanjen sa 22.000.000 na oko 13.000.000 evra na godišnjem nivou. Platni fond za radnu zajednicu, igrače i sve zaposlene sada iznosi 781.000 evra bruto na mesečnom nivou, a u klubu je preko 200 ljudi. Primera radi, u novembru 2022. godine taj isti platni fond iznosio je čak 1.265.000 evra. To je smanjenje od četrdeset i nešto procenata.“
Posebno je istakao da je veliki posao urađen kada su u pitanju dugovanja prema drugim klubovima.
„Pre godinu i po dana dugovali smo novac za čak 27 klubova. Danas je Budućnost iz Podgorice jedini klub kome u ovom trenutku dugujemo pare. U tom segmentu je zapravo urađeno najveće smanjenje i otplata duga. Sa druge strane, najmanje smo vraćali dugove i obaveze prema agentima i agencijama – tu je dug bio 4,9 miliona evra, a sada je 4,3 miliona”.
Poreski dug najveći problem
Ipak, najveći teret za Partizan i dalje predstavlja poreski dug.
„Poreski dug iznosi 24.000.000 evra. Prošle godine je napravljen reprogram, a od 1. aprila ove godine plaćamo rate. Zato nam je neophodna prodaja igrača. Niko neće da čeka. Svakog meseca, uz tekuće obaveze koje redovno plaćate, za porez mora da se izdvoji 400.000 evra. Ko će te pare da vam da? Država pomaže kada je u pitanju monitoring, ali ne postoji niko ko će da dođe i da vam svakog meseca daje novac za troškove i plate. Šansa za to ne postoji. Najtragičnije mi je kada vidim ljude koji razmišljaju kao u prošlim vremenima – u stilu ‘daće neka državna firma, platiće oni, zadužićemo se pa ćemo vratiti’. Toga više nema. Nema više zlatnog rudnika, niti zlatnih koka koje donose džakove para. To morate sami da stvorite.“
Zbog toga Ljajić smatra da Partizan ima samo jedan održiv model poslovanja.
„Mi ne proizvodimo ni keks, ni vodu pa da to prodajemo. Jedino što možemo da stvaramo i prodamo na tržištu jesu igrači. To mora vrlo jasno da bude jedina ispravna strategija. Ne samo za Partizan, nego za svaki klub.“
„To je upropastilo Partizan“
Govoreći o uzrocima finansijskih problema, Ljajić je ukazao na lošu kadrovsku politiku iz prethodnih godina.
„Novac nije garancija da ćete napraviti rezultat. Sve se vraća na priču o odgovornosti – ako pogrešite sa igračima i ponašate se neodgovorno, idete direktno u kanal. Ako kažete ‘dovešću pet igrača, baš me briga, nešto ćemo pogoditi’, to je najosetljivija stvar. Partizan je došao u ovu situaciju upravo zbog toga. Imali smo velike plate od 50.000, 48.000 ili 42.000 evra mesečno za čoveka koji sedi na klupi ili uopšte nije među 22 igrača u protokolu! A vi svakog meseca morate da izdvojite 35.000 evra za njegovu platu. To je upropastilo Partizan.“
Za kraj, Ljajić se osvrnuo na pitanje odgovornosti bivšeg rukovodstva i objasnio zbog čega klub ne može samostalno da vodi obračune sa prethodnicima.
„Šta da uradimo, da se bijemo i tučemo? Da ih pozovemo na dvoboj? Mi ne možemo da pokrećemo krivične postupke, za to postoje nadležni organi. Pokrenuli smo postupke za stvari za koje smo smatrali da su bile nezakonite, a za sve ostalo postoje institucije i mi nemamo nadležnost da se sa bilo kim obračunavamo. Ne želim nikoga lažno da optužujem, ali činjenica je, o čemu smo pričali sto puta – greška u fudbalu nije krivično delo. Ako platite igrača 50.000 evra, a on vam ne pruži ništa na terenu, zbog toga se ne ide u zatvor. Ali nas je to ukanalilo. Deset takvih igrača i gotova stvar, a mi smo ih imali i više od deset.“
