Doneo je Vladimir Jovanović pehar Košarkaške lige Srbije u Suboticu, najupečatljivije bilo je kada se citirao Duško Vujošević posle finala. Trener subotičkog Spartaka je u intervjuu za Sportal objasnio da li je moguć izbor pojačanja kroz algoritam.
“Moguće je. Mislim, pričam o algoritmu, pričam o statistici, pričam o brojevima i stvarno je sada, za razliku od pre 10 ili 20 godina, kad sam ja bio u Partizanu, daleko sve lakše. Ali ako je lako naći statističke parametre, a sad ne pričam o onoj pukoj statistici koja se vodi na utakmici, nego bukvalno možete da nađete sve parametre koje jedan igrač može da ima, pričam i o košarci, pričam i o fizičkom statusu, antropologiji, ma sve možete da nađete, bukvalno, ako sve to možete da nađete, ako je to sve dostupno, e onda možete da nađete i kakav je ko čovek. Okrenite jedan telefon, pa obično ga neko ishvali, i onda morate da budete, to sam opet naučio na svojim greškama, morate da budete jako senzitivni na to šta ljudi pričaju. Jako je teško naći, baš mora da vam s druge strane žice, telefona ili interneta, bude prijatelj koji će da vam kaže: ‘Nemoj ga uzimati’. Ali pošto ne možete svuda da imate prijatelje, s obzirom na to da ljudi dolaze sa različitih strana sveta, neće kolega da vas laže, ali nije baš ni lepo da vi me zovete, a ja pričam o nekom čoveku ružno, onda morate da budete jako senzitivni, da slušate svaki zarez. Neće kolega da kaže ništa loše, ali ume da kaže ‘ali’, i onda nešto, e, to morate dobro da izanalizirate šta je rekao.”
Živimo digitalna vremena, u tom se Jovanović našalio da čak i njegova majka može da pogleda najbolje trenutke svakog igrača. Nekada nije bilo tako, već znatno dublje.
“U ovom veku, gde je sve dostupno, dostupno je i to. Moja majka je veliki fan Jutjuba, i ona može da vidi bukvalno kvalitet svakog igrača, iako to ne gleda, gleda istoriju (smeh). Ali niko više od trenera ne koristi Jutjub i niko više ne gleda hajlajtse, to je, mislim, davno prošlo vreme. Danas možete da pogledate bukvalno svaku utakmicu, možete da pogledate svaki tajm-aut, možete da pogledate igrača kako, na loš šut ili lošu odbranu, kada trener zove izmenu, ide do klupe, kako priča sa trenerom, gde sedne, kuda prođe, da li baci peškir ili flašicu zato što je frustriran, zato što mu je jasno da je napravio lošu stvar ili je frustriran zato što misli da se trener ogrešio o njega što ga je seo na klupu. I to je dovoljno. To je jedan klip, a dovoljan je da ga staviš u folder. Ne kažem, svako ima svoj market, svako ima svoje mesto pod ovim košarkaškim suncem, ali ja sad u ovim godinama znam svoje slabosti. Čovek mora da nauči da živi sa onim što može i sa onim što ne može. Ja mogu da radim sa ljudima kao što sam radio ove godine, i oni su mi dali, a to ne daju uvek igrači, pravo da ih treniram. Dali su mi pravo da ih vodim i to je privilegija u ovom poslu. To je stvarno privilegija”.
