Andrea Trinkijeri je pre tri meseca stigao u PAOK, a od naredne sezone i zvanično će preuzeti ulogu glavnog trenera kluba iz Soluna. Italijanski stručnjak je u razgovoru za klupski Jutjub kanal govorio o prvim utiscima, planovima za budućnost i iskustvu koje nosi iz Partizana.
Trinkijeri je najpre govorio o periodu prilagođavanja i stvarima koje je naučio od dolaska u Grčku.
„Postavio sam sebi dnevni cilj od trenutka kada sam došao – da naučim najmanje pet grčkih reči. Što se gramatike tiče, morao bih da budem mačka. Treba mi još osam života, jer je zaista veoma teško. Međutim, kada su reči u pitanju, postoji povezanost sa italijanskim jezikom. Zato postoje dve reči koje ću uvek pamtiti i koje će biti kao Severnjača tokom mog mandata u PAOK-u – bol i strast. Verujem da te dve reči savršeno opisuju strast navijača i ljudi koji vole košarku prema PAOK-u.”
Veliki planovi za budućnost PAOK-a
Potom se osvrnuo na razgovor sa vlasnikom kluba i viziju razvoja projekta.
„Pitao me je šta mi je potrebno. Rekao sam mu da mi treba nešto na čemu mogu da gradim – trening centar. Odgovorio mi je: ‘U redu, napravićemo trening centar dostupan 24 sata dnevno.’ To je bio početak.”
Trinkijeri smatra da svaki ozbiljan projekat mora da počne od domaćih igrača i omladinske škole.
„Verujem da je najvažnije uvek krenuti od domaćih igrača. Oni određuju ton u svlačionici. To sam naučio u svakoj zemlji u kojoj sam radio. Moraš da daš pravi značaj domaćim igračima. Grci u Grčkoj, Italijani u Italiji, Nemci u Nemačkoj, Litvanci u Litvaniji, Srbi u Srbiji. Oni su ti koji mogu da nauče stranca šta znači PAOK, kakva je istorija kluba. Zato je akademija neophodna. Moramo da imamo košarkašku školu koja će čitavom ovom regionu pružiti priliku da igra za PAOK i uradi nešto za PAOK. Želimo da gradimo, a ne samo da koristimo ono što već postoji.“
Iskustvo iz Partizana kao važna lekcija
Govoreći o odnosu sa navijačima i vrednostima koje želi da prenese u PAOK, Trinkijeri je pomenuo i period proveden u Partizanu.
„Uvek ću pamtiti osećaj koji sam imao dok sam trenirao Partizan. Objasnili su mi to prvog dana. Da, pobeda je velika stvar, ali dok god navijači vide da se tim bori svim što ima, imaćeš njihovu ljubav. Tako je i bilo. Bez obzira na rezultat, posle svake utakmice tim je ostajao na parketu kako bi ga navijači pozdravili aplauzom. Razmišljao sam kakav efekat to ima. Vratiš se u svlačionicu posle poraza, a tri, četiri, pet ili deset hiljada ljudi ti aplaudira samo zato što si dao sve od sebe. Za mene je uspeh mogućnost da radim najbolji posao na svetu. Za mene da treniram, za igrače da igraju, sa svrhom svakog dana i pokušajem da budemo najbolji što možemo. Ako to radim, onda sam uspešan, bez obzira na pobedu ili poraz,” zaključio je Andrea Trinkijeri.
