Raširenih ruku i čista srca je nakon osam godina Nikola Tanasković ponovo zadužio Partizanov dres, povratak na obostranu radost. Prošao je skoro sve mlađe kategorije u crno-belom, potom nastupao za Budućnost, istovremeno postao član reprezentacije, ali je u intervjuu za nalog kluba rekao da ovde pripada.
„Praktično sam odrastao u Partizanu. Prošao sam skoro sve mlađe kategorije, dobio sam šansu u prvom timu i tu upisao svoje prve minute. Osećaj je kao da se vraćam kući — tamo gde je sve i počelo. Još kada sam prvi put otišao, ostala je ta želja za povratkom, tako da mi ovo stvarno mnogo znači. Vraćam se zreliji i iskusniji, ali naravno sa istom željom koju sam imao i kao klinac — da igram za Partizan.”
Rečenica bila je dovoljna da Tanasković zapali navijače Parnog valjka, obećao im je borbenost, požrtvovanost, zalaganje… Poraz ili pobeda, ginuće se na parketu do kraja. Upravo ono što crno-bela javnost želi da čuje.
„Dobro znam šta navijači traže — to su požrtvovanost, borba i nema predaje do samog kraja. I u pobedi i u porazu moraš da pružiš maksimum, da se baciš za svaku loptu, jer je to, iskreno, i Partizan u kom sam ja odrastao”
