Dragan Milosavljević, bivši kapiten Partizana, govorio je o svojoj karijeri u podkastu „Finteraj“. Nekadašnji crno-beli bek prisetio se perioda provedenog u Humskoj. Posebno se osvrnuo na saradnju sa Duškom Vujoševićem.
Milosavljević je trenutno član Igokee. Tokom karijere nastupao je i za Megu, Fuenlabradu, Bursaspor i Unikahu. Ipak, najveći trag ostavio je upravo u Partizanu.
U crno-belom dresu sarađivao je sa legendarnim trenerom Duškom Vujoševićem. Upravo mu je Vujošević saopštio da će postati kapiten Partizana.
“Sve staje u to – breme, čast i odgovornost. Sećam se nije ni krenula sezona, Vladimir Lučić je otišao u Valensiju, a Dule me zvao na sastanak. Ostaješ, kapiten si i ja sam u predsezoni još znao o čemu se radi. Naravno velika čast, ali eto imao sam Peru Božića kao role modela kako se to radi i trudio sam se to da pratim. Stvarno velika čast, i dan danas kad te sretnu na ulici znaju te kao kapitena Partizana i to ti ostaje za ceo život.“
Teška povreda protiv Makabija
Milosavljević se potom prisetio 2014. godine. Tada je doživeo tešku povredu kolena na gostovanju Makabiju Tel Avivu.
Srpski košarkaš smatra da je to bila možda i najbolja sezona u njegovoj karijeri. Ipak, sve je prekinuto u trenutku kada je bio na vrhuncu forme.
“Meni praktično najbolja sezona u karijeri. Sazreo kao igrač, bio na vrhuncu i igrao sjajno ali eto… Namestilo se tako, došlo je do teške povrede u Tel Avivu. Mislim da je Dule tad bio u bolnici, krenuli su zdravstveni problemi i igrali smo bez njega na tom gostovanju.
Ja sam video da nešto nije u redu, nestabilno je, ali me ništa ne boli u tom trenutku mogu da trčim. Nastavio sam da trčim i pri doskoku sam osetio jak bol. Ništa, sutradan nazad za Beograd, a ja sam otišao u Novi Sad gde mi je doktor Milankov rekao da su prednji ukršteni i morao sam na operaciju.“
Ipak, Milosavljević je uspeo da se izbori sa teškim periodom. Kako kaže, najvažnije je bilo da ne razmišlja o tome šta bi bilo da se povreda nije dogodila.
“Stalno premotavaš film, 1000 razloga zašto, ali nema ništa od toga. Ja sam odmah presekao, ako se stalno vraćaš na to biće samo teže i pitanje da li ćeš kasnije da se vratiš. Bilo je kasnije još nekih komplikacija i ja sam praktično počeo da igram posle 10 meseci. Imao sam blokadu, izbegavaš gužvu, ne ideš u reket. Ali, brzo mi se razbio strah, samo treba vremena da se vrati brzina, eksplozivnost. Mislim da su to i Ahilova tetiva dve najgore povrede. Ali brzo sam se vratio.“
