Saša Ilić je još pre početka priprema upozoravao šta je Partizanu potrebno kako bi ekipa bila spremna za evropske kvalifikacije, ali željena pojačanja nisu stigla na vreme. Crno-beli su na kraju ostali bez plasmana u Ligu konferencija, a jedan od ključnih problema bio je prelazni rok tokom kojeg tim nije dovoljno brzo kompletiran.
Trener Partizana je još pre priprema u Sloveniji ukazivao da su mu potrebna najmanje četvorica fudbalera koji odmah mogu da budu nosioci igre. Zahtevao je dva pojačanja u poslednjoj liniji – štopera i levog beka, zatim klasičnog zadnjeg veznog i napadača. Međutim, rukovodstvo nije uspelo da mu sve tražene igrače obezbedi na vreme.
Od željenih pojačanja prvi je stigao Že, i to tek pred kraj letnjih priprema. Na Idrisa Babu, Igora Miladinovića i Nikolu Čumića čekalo se praktično do završnice kvalifikacija i utakmica sa Hetafeom. Sva trojica su po dolasku podigla kvalitet ekipe, ali je Partizan do tada već prošao veliki deo evropskog puta sa neizbalansiranim sastavom.
Poseban problem predstavljala je odbrana, upravo deo ekipe na koji je Ilić najviše upozoravao. Poslednja linija nije dobila nijedno od traženih pojačanja, zbog čega je stručni štab bio prinuđen da improvizuje i pojedine fudbalere koristi na pozicijama koje im nisu prirodne. Upravo je defanziva ostala jedna od najvećih slabosti crno-belih i na kraju skupo koštala ekipu.
