Kako da ne bude ponosan Dušan Alimpijević na let Orlova u Pezaru, uspešno je prekinut niz Italije u međusobnim okršajima.
,,Moram da budem jako srećan zbog ove pobede jer smo igrali u dobroj atmosferi, protiv dobrog trenera i dobre ekipe. Znali smo koliko je Italija opasna. Verujem da smo odradili prilično dobar posao u odbrani. Ono na šta sam posebno ponosan jeste to što je moj tim igrao kao porodica. Uživao je u teškoj i agresivnoj odbrani, a uticaj momaka sa klupe je neverovatan”.
Isplivao je tokom konferencije detalj vredan ovacija, Alimpijević nije krio da se Jokić osećao bolesno pred meč. Uprkos svemu, kapiten je odlučio da ostane večeras, pa čak i izađe na parket. Mentalitet vrsnog centra pohvalio je selektor, izrazio divljenje.
,,Takođe, ono što hoću da kažem i što je najvažnije jeste da su svi igrali na svom maksimumu i dali svoj maksimum. Ali ovaj gospodin, koji je bio pored mene, bio je jako bolestan poslednjih dana. On je odbio da odustane i da napusti svoj tim. Došao je da igra, nije se žalio, ništa nam nije rekao. On je uradio to što je uradio. Zato smo ponosni što imamo kapitena kao što je on”.
Hvala svakome ko se odazvao u ovom prozoru kvalifikacija, Alimpijević im sigurno ne zaboravlja. Doprineo je svako na svoj način, neko možda malo više, neko malo manje.
,,Svi momci koji su dali tu ekstra energiju, skokove, neverovatnu odbranu… Ne mogu nekog da izostavim. Možda nisu pogađali sve, ali su uradili tako mnogo toga, prljav posao, guranje, igranje dobre odbrane, skakali su, zaustavljali protivničke igrače. Tanasković, Gudurić, Dobrić, Lakić… Dali su svoj maksimum svi večeras”
