Luka Milinković, aktuelni pomoćnik Đoana Penjaroje u stručnom štabu Partizana, govorio je za Kablarnet o brojnim temama. Posebno se osvrnuo na svoje trenerske uzore, dolazak u Partizan i očekivanja od nove sezone.
Kada je reč o uzorima, Milinković nije imao dilemu.
„Kao i svakom treneru, koji sanja nešto veliko, ne može da mu uzor ne bude Željko Obradović. To je nešto što je logično. Imao sam čast da sa Željkom sarađujem u Partizanu. Svojim očima sam video zbog čega je gomili trenera uzor baš Žoc“, rekao je Milinković.
Kako je stigao u Partizan
Za dolazak u crno-bele redove važnu ulogu imao je Aco Matović, njegov prijatelj i mentor.
„Prijatelj i moj mentor, u poslednjih 10 godina, je Aco Matović. Dugo sam sarađivao sa Acom, i tokom leta, individualni treninzi. Stalna komunikacija, a prvi kontakti sa Partizanom došli su preko Matovića“.
Milinković je sada deo stručnog štaba Đoana Penjaroje.
„U stručnom štabu sam šefa Đoan Penjaroja. Spremamo se za novu sezonu, gledamo da izvučemo maksimum iz tima koji imamo. Za vikend igramo na Kalemegdanu protiv Bešiktaša i Fuenlabrade. Nakon toga igramo u Grčkoj na turniru Panatinaikosa“.
Velike ambicije
Milinković veruje da Partizan može da bude pozitivno iznenađenje u Evroligi.
„Partizan je veliki klub sa bogatom istorijom. Imamo najveće ambicije u domaćoj, ABA ligi, kup takmičenju… U Evroligi želimo da postanemo pozitivno iznenađenje, zato što vidim da na nas gledaju kao na autsajdere. Ova grupa momaka, iz Partizana, gledam ih kako treniraju, kako se ponašaju, koliko su gladni uspeha… Može biti nešto, neko pozitivno iznenađenje“.
Govorio je i o uticaju NBA lige na evropsku košarku.
„U ovom trenutku, kako se razvija košarka, svi ćemo se okrenuti NBA ligi. NBA, neko voli, neko manje, ali ima toliko dobrih stvari. Okrenućemo se, pre ili kasnije, tom načinu treniranja i igranja. Evroligaški timovi pokušavaju da uzmu neke stvari iz NBA lige. Prvo Pariz, pa Valensija, koja je pokazatelj da može da se primeni način NBA rada u Evropi“.
Na kraju se osvrnuo i na rodni Čačak.
„Stalno sam, tako je karijera zahtevala, bio izvan Ćačka, osim te jedne godine u Borcu. Lepo je vratiti se kući, u halu kraj Morave, toliko istorije, lepih uspomena i lepo je videti poznata lica. Lepo je igrati u Čačku“.
