Trener košarkaša Panatinaikosa Željko Obradović govorio je o odnosu prema igračima i načinu na koji funkcioniše njegov rad sa ekipom.
U podkastu „Evroliga i prijatelji“ iskusni stručnjak istakao je da se prema svim igračima ophodi na isti način.
Obradović je posebno naglasio da status i reputacija košarkaša ne utiču na njegove odluke. Za njega je najvažnije ono što igrač pokazuje na treningu.
„Svi su apsolutno isti“
„Kao što znate, trenirao sam sve te vrhunske igrače. To su za vas, medije i publiku, kako vi kažete, zvezde, superstarovi. Ja korekciju koju vršim ne vršim u odnosu na lepotu i lice igrača. Vršim je u odnosu na to kako radi na treningu, da li radi ispravno ili ne radi ispravno. Tako da su u tom smislu apsolutno svi isti. Tretiram ih na isti način i važno je da oni vide da ih tretiram na isti način. Naravno, postoje igrači koji su maksimalno posvećeni“.
Obradović smatra da mlađi igrači prirodno zahtevaju više pomoći. Ipak, to ne znači da im se sve oprašta.
„Postoji nešto što je takođe život i što publika voli – stariji i mlađi igrači. Naravno da se mlađim igračima više pomaže, negde se gleda kroz prste, ali onim igračima koji su takođe posvećeni. Onaj koji je mlad, a slobodne dane ne koristi da napreduje, taj nije posvećen i onda je sasvim svejedno da li je mlad ili nije mlad. Ja sam to valjda mnogo puta govorio – postoje dobri i loši igrači. Oni koji su spremni da rade na najvišem mogućem nivou, da napreduju, i oni koji to nisu. U tom smislu nikada nikakav problem nisam imao – samo zaista maksimalnu saradnju“.
„Nikada ništa nije lično“
Trener Panatinaikosa posebno je istakao da kritika nikada ne sme da bude lična. Kako kaže, u centru svega mora da bude interes ekipe.
„I ono što sam uvek govorio i što ću još jednom da ponovim – nikada ništa nije lično i ne može da bude lično. Jer ovde nema ličnog, ovde je kolektiv, ovde je tim. Ja ti pričam zato što mislim da je to nešto što treba da korigujem kod tebe, a hoću da čujem tvoje argumente, pa ćemo da pričamo. Nema nikakvih problema. Tako da u tom smislu nikakav veliki problem nisam imao. Postoje sitni problemi, naravno, ali to su ljudske stvari i to se rešava kroz razgovor.“
Obradović se tokom karijere držao direktnog i iskrenog pristupa. Zbog toga komunikaciju smatra jednim od ključnih delova odnosa između trenera i igrača.
„Razgovor je najbolja opcija koja postoji. Ja ne želim nezadovoljne igrače u timu. Oni koji su nezadovoljni mogu da izaberu način da više ne budu deo tima. To nije nikakav problem. Argumenti su ono što je najbitnije kada razgovaraš sa nekim – da mi objasni zbog čega je nezadovoljan. Ili možda i obratno, zbog čega sam ja nezadovoljan njime, zašto mislim da može više i bolje. To je uvek stvar nečega što je osnovni princip komunikacije između dvoje ljudi, u ovom slučaju trenera i igrača.“
„Ko god je nezadovoljan, može da dođe na moja vrata“
Obradović je dodao da nikada nije bežao od razgovora sa igračima. Naprotiv, smatra da za komunikaciju uvek mora da postoji prostor.
„Ja nikada nisam bežao od toga. Rekao sam da želim komunikaciju sa igračima i da pričam sa njima. Uvek postoje minuti i sati u toku dana kada je to moguće uraditi i ja bih ih maksimalno koristio. Tako da u tom smislu nema nikakvih problema. Ko god misli da je iz bilo kog razloga nezadovoljan, može da dođe na moja vrata. To se igračima inače objasni – da smo svi mi iz stručnog štaba tu da bismo njima pomogli, da im život bude što manje komplikovan, odnosno da budu koncentrisani isključivo na košarku. I to je to.“
Na kraju, Obradović je odgovorio i na pitanje da li igraču uvek treba saopštiti istinu, čak i kada ona može da bude bolna.
„Ja ne znam drugi način. Uvek govorim ono što mislim i ceo život sam tako radio. Direktno gledam u oči, pričam ono što zahtevam, ono što je potreba tima. I naravno da niko, pa ni ja, ne može da bude iznad tima. To je logično.“
