Donatas Motejunas nedavno je završio svoju epizodu u Crvenoj zvezdi i karijeru nastavio u grčkom PAOK-u, ali uspomene na period proveden u Beogradu očigledno nisu izbledele. Iskusni litvanski centar govorio je o atmosferi među crveno-belima i otkrio kako su izgledali odnosi između igrača koji su se svakodnevno borili za mesto u timu.
Motejunas je u razgovoru za Meridian sport istakao da je tokom karijere promenio pogled na košarku i shvatio koliko je zajedništvo važno za uspeh ekipe.
„Tako se pobeđuje. Nekim momcima sam rekao da sam u mlađim danima bio sebičan. Želeo sam da budem najbolji. Sada sam stariji. To su, rekao bih, faze razvoja i karijere igrača. Sada razumem reči Etorea Mesine ‘da bez hemije, bez ekipe, nećete osvojiti ništa’. Postoje klubovi koji su dokazali da možete da kupite najbolje na svetu i opet nećete osvojiti ništa. Potrošili su neverovatne količine novca, a nisu pobedili. Dakle, novac nije uvek ključ uspeha.“
Posebno se osvrnuo na konkurenciju pod košem Crvene zvezde, gde je delio minute sa Ebukom Izunduom, Džoelom Bolombojem i Hasijelom Riverom. Iako su svi želeli što veću minutažu, Litvanac tvrdi da rivalstvo nije narušavalo njihove odnose.
„Uvek ponavljam: Ne postoji novac kojim možete kupiti srce i ne postoji način da izmerite nečije srce. Statistikom nije moguće izmeriti koliko podržavate saigrače, koliko ste uključeni i koliko vam je stalo.“
U nastavku je objasnio kako je izgledala svakodnevica među centrima crveno-belih i zašto je taj period za njega bio poseban.
„Prošle godine sam pričao o tome – bili smo zajedno Ebuka, Joel, Rivero i svi smo se borili za poziciju. Dok smo bili na terenu, borio sam se za sebe, a čim bismo izašli sa terena, bili smo porodica. Kad su oni igrali, podržavao sam ih. Bio sam iskreno srećan zbog njih, čak i kada nisam igrao. U dubini duše sam bio srećan zbog njihovog uspeha.“
Ipak, sezona nije završena onako kako su se u klubu nadali. Motejunas smatra da je upravo timski duh ono što može da napravi razliku, čak i kada ekipa nema najkvalitetniji sastav.
„Nažalost, sezona se nije završila onako kako smo želeli, ali to je moj pristup ekipi. Ako želite nešto da osvojite, možete čak da imate i manje talentovan tim, ali ako igrači stoje jedan uz drugog, može da bude ogromna prednost. Evropska košarka je nekada počivala upravo na tome – na porodičnoj atmosferi, jedinstvu i zajedništvu. Nažalost, takva situacija je sve ređa.“
