EvroligaKošarkaVESTI DANA

Kad mi dođeš ti…

I osmeh vratiš mi, sva patnja i bol, života mog će proć’. U noćima bez sna ja tebe dozivam.
Da dođes mi ti i kao svi počnemo mi, mirno živeti.

NA USNAMA TVOJE IME

Tačno mesec dana kapiten Partizana je izostao zbog povrede zadnje lože. Crno – beli tim jeste slavio tog 27. oktobra u derbiju, pa potom istim epilogom okončao i koji dan kasnije drugu utakmicu Večitih rivala. Međutim, gorak ukus velikog trijumfa ostavio je gubitak Kevina Pantera. Istina, Amerikanac se nije dobro uveo u sezonu, mučili su ga procenti spolja, naročito za tri poena. Ipak, lice i naličje beogradskog kluba formirano je u pokretima momka iz Bronksa, taktovima njegovih kretnji i poteza.

Esencija šuta preko ruke, u zvuk sirene, dok se čitava hala drži za glavu, da li od nadanja ili strepnje, tiho i bolno, nestala je (na kratko) iz očiju navijača. Kapitenska traka i generalska palica ostavljeni su po strani, u mračan deo prostorije, čekajući zvaničnu potvrdu da je svetlo pronađeno i da se najzad može uključiti.

Pokušavao je tim nekako da diše i preživljava bez Pantera, nizao pri tome uspone i padove, dizao se i posrtao. Opet, sve u pravcu odluke o Kevinovom povratku na teren. Jednostavno, falio je osećaj sigurnosti. Da kada i ne ide, ni Kevina ni čitavu ekipu, kada se ruši tlo pod nogama i situacija odlazi u ponor, upravo on, „kapiten Partizana“ preuzme odgovornost, zgrabi loptu u svoje ruke i ne daje nikome dok ne odluči meč. Često u korist ekipe koju verno predstavlja, ponekad, što je u sportu odraz one fraze „lopta je okrugla“ na štetu saigrača i samog sebe. To malo duše, koje ne može da se zamisli, već isključivo i samo oseti dočekalo je duel sa Panatinaikosom u posebnom ambijentu.

Od kako je letos otvoren transfer period i verujem, poznato svima, izdešavalo se mnogo stvari, te momenta objavljivanja Evroliginog kalendara, jedan datum odvojio se od ostalih. Reč je naravno, o gostovanju atinskog velikana. Kluba velike tradicije i istorije, u značajnoj meri stvorene zahvaljujući čoveku na klupi beogradskog tima, Željku Obradoviću.

foto: KK Partizan MozzartBet

Kurioziet utakmice doneo je Panatin brend u evropskoj košarci, ali ni upola koliko status i veličina Matijasa Lesora, francuskog reprezentativca koga će najveći broj navijača Partizana okarakterisati sa epitetom „domaći i naš“. Lesor se nakon skoro dve sezone provedene u srpskoj prestonici braneći crno – bele boje usmerio ka toploj Atini. Pored lepe akvizicije i zasluženog ugovora, ostala su sećanja na slavne i uspešne trenutke, jake emocije, prijateljstva za čitav život.

Sudbina je odredila da uoči meča Matijasov sin, Matson, takođe drago lice na tribinama prošle godine, proslavi svoj rođendan. Da li postoji idealnije mesto od Beograda? Grada koji je košarkaša rođenog na Martiniku i njegovu porodicu prisvojio i zagrlio kao da su im iz kuće potekli. Proslavi su prisustvovali i gotovo svi članovi Partizana (saigrači iz minule sezone). Sutradan su bili ljuti protivnici, kako kaže Panter: poput „vojski u ratu“, ali sa jasnom svešću da se primirje i zagrljaj uvek može i treba dogoditi.

Partizan je u grotlu Arene, pred ponovo više od 20 hiljada ljudi odneo ogromnu pobedu. Preokret utakmice, a moguće i sezone, desio se nakon produžetka i prave katarze crno – bele ekipe.

foto: KK Partizan MozzartBet

NA SVE PRISTAJEM, SAMO KAŽI

Pravdajući karakter košarkaškog spektakla, meč je od samog starta pokazao, ako ne sasvim potrebnu dozu efikasnosti, onda apsolutno inteziteta i borbe. Ono što je za Obradovićev sastav bilo mnogo važnije od isključivo poenterskog učinka jeste izgled u odbrani. Ekipa već nekoliko kola zaredom kuburi u tom segmentu i prima, čak i za standarde najgorih defanzivnih timova ogroman broj koševa. To nije novost, slična krvna slika videla se i pre godinu dana. Tada je takođe napad bio u vrhu Evrolige, a ove sezone taj podatak otišao je i korak dalje pa se po ofanzivnom rejtingu Partizan može poistovetiti sa pojedinim klubovima iz NBA. Elem, utisak je da se prvi put ove sezone osetio adekvatan i zadovoljavajući pristup na oba kraja parketa. Izrečenicu konstataciju u mnogome proizvela je jedna petorka i par igrača čije su minajature presudile i odnele prevagu.

Utakmica je otvorena sjajnom dobrodošlicom Matijasu Lesoru i nastavljena vrlo dobrom atmosferom na tribinama i egal duelu na terenu. Panatinaikos je vezao četiri trijumfa, od čega su tri izvojevana kod kuće, uz pobedu na strani protiv Albe. Svakako, radi se o skupini ozbiljnih individualaca koji još timski nisu pronašli i sklopili sve potrebne kockice za planirane i predviđene rezultate Dimitrisa Janakopulosa. Napadački posmatrano, šut nije služio ni jedne ni druge pa su povremena iskakanja Grigonisa, odnosno Ledeja držali balans i bili jedina so u moru tvrde utakmice.

Upravo je Partizanov Amerikanac iz Teksasa, Zek Ledej, pretrpeo brojne kritike na račun slabe igre u poslednjom periodu. Odsustvo konstantnosti i stabilnosti, kao glavnih Zekovih karakteristika, oslikali su se kroz, za njegove standarde, previše grešaka. Protiv Anadolu Efesa se utopio u atmosferu haotične završnice i realnost je glasila da se neminovno traži i očekuje odgovor. Usledio je ekspresno, već u narednom kolu.

Skoro 40 provedenih minuta na parketu i uzeti odmor samo pod moranjem, kulminirani su zakucavanjem za pobedu. Tačka na atinske Zelene proizvela je kombinacija Pantera i Ledeja, kroz već viđeni alej – up dvojice košarkaša i potom izliv bezmalo dečije radosti i sreće. Koliko je pomenuti tandem nedostajao Obradoviću, suludo je i pričati, ali je skroz jasno, da kako ne ide crno bez belog, tako ni Panter ne ide bez Ledeja i obrnuto.

foto: Euroleague

Kombinacija od koje bi Partizan takođe mogao profitirati u budućem periodu zasnovana je na relaciji Doužer – Kaboklo. Iako je stigao sa deplasiranom etiketom Egzumovog naslednika, Pi Džej Doužer doneo je drugačiju dimenziju timu. Danteova eksplozivnost teško će se više videti na evroligaškom nivou, ukoliko se Australijanac ne odluči za povratak. Međutim, ono što Dante realno nije posedovao, a Doužer takvu veštinu ima, to je svakako lakoća u kontroli lopte. Egzum je uglavnom hvatao protivnika na prvom koraku ili se jednostavno spuštao u reket i leđnom tehnikom završavao napade. Pi Džej je mnogo uspešniji kada odigra klasičan 1 na 1 sa rivalom, ne libi se da uzme šut preko ruke i upravo je protiv Panate takve dve situacije rešio važnim trojkama. Ume da ubrza igru, mada se još uvek oseća manjak iskustva kada treba da stane i primiri loptu.

Što se tiče Kabokla, ako je Partizan odlaskom Lesora izgubio zver pod obručima, onda je potpis Brazilca lepa prilika da se nastavi gde se stalo sa Matijasom. Čovek čiji je raspon ruku drugi u Evroligi, posle normalno Edija Tavaresa, a da je pritom od centra Reala niži dobrih 15cm, sa spobnošću da pripali i za tri, govori o neverovatnoj mobilnosti koju dobija Obradović. Karakteristična preuzimanja ponovo se pojavljuju kao idealno rešenje. Demonstirarana odbrana protiv Kendrika Nana u odsutnim trenucima meča jedan je od presudnih faktora pozitivnog ishoda.

Na kraju vredi spomenuti i fantastičnu rolu Danila Anđušića. Bez obzira što ona statistički nije ovenčana peonterski, Anđušič je u četvrtak igrao za tim. Osam uhvaćenih skokova bilo je najviše u oba tima uz zasigurno najvažniji ofanzivni na čitavom meču, u produžetku, pri naletu Partizana.

foto: KK Partizan MozzartBet

A ONDA SI SE TI POJAVIO…

Ipak, šta god govorili i koga god pohvalili, a svi gore navedeni su maksimalno takav komentar zaslužili, da nije bilo jednog igrača, pitanje da li bi bilo i ovakvog narativa u tekstu. Partizan je pet minuta pre kraja gubio dvocifrenom razlikom (61:71). Kevin Panter se nalazio na terenu, ali je u njegovoj statistici stajala poenterska nula. Gosti su ušli u seriju koševa i previše lako i jeftino završavali svoje posede. Sa druge strane, crno – bela ekipa se mučila ofanzivno i nedostajala je neke inicijalna kapisla. Ista koja je falila i prethodnih mesec dana.

Polaganje Pantera za 63:71 otvorilo je vrata povratku u utakmicu i Panterovom ličnom u tim. Nakon toga je počela rezultatska klackalica, spremna i moguća za čoveka takvog profila i karaktera kao što je Kevin. Liderska palica dospela je u ruke momku iz Bronksa, zajedno sa dugo čekanom prilikom da se izgovori, glasno i jasno: „Kapiten Partizana, traži poziciju, za pobedu.“ Više nije bilo bitno u kom delu terena se nalazi, kakvo je stanje na semaforu, koga čuva i koliko je teška pozicija za postizanje poena. Početnih 0/4 u poslednjoj četvrtini i dodatnih pet minuta pretvorili su se u 5/8 iz igre i konačnih 13 poena.

Daleko da je ovo Panter iz maja meseca kada ste mogli da mu poverite loptu i upišite sigurna dva ili tri koša. Duga pauza itekako se prepoznala u određenim trenucima. Ipak, ako neko zna svoju vrednost, uticaj i važnost za svlačionicu, klub i navijače, to je onda Panter. Kako je napisano u dve reči, sa mnogo više simbolike od prisutnih 16 slova: Kapiten Partizana.

foto: Euroleague

Ispred Partizana je duplo kolo i obe utakmice na domaćem terenu. U utorak dolazi Monako Saše Obradovića, a zatim i Milano predvođen Nikolom Mirotićem. Izazovi tek predstoje, kao i razlozi za poverenje.

Mihajlo Marković

Autor: K.S.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Pogledaj takodje..
Close
Back to top button
Admiral Bet