EvroligaKošarkaVESTI DANA

Ljudi, pa ovo i nije tako loše!

Prvi deo priprema košarkaška selekcija Srbije završila je ubedljivo i trijumfalno, savladavši tim Portorika u beogradskoj Areni. Uigravanje do početka Svetskog prvenstva, nastavlja se u Aziji, preciznije u Kini, na turniru u Šenženu.

MINUS I PLUS…

Navikli smo, već po navici, da svako reprezentativno okupljanje donese sa sobom određene situacione faktore interesantne javnosti. Čaršiju je lako zabaviti, dovoljna je jedna senzacija, pozitivna ili češće, u poslednjim godinama, negativna i eto teme za razgovor. Opseg okolnosti je širok, a prostor za manevar uzak. Pripremna faza i ovog leta ponela je momente melodrame, bez mnogo jasnih reči, ali sa itekako jasnim i teškim odlukama. Ako se pogledaju i uporede sastavi na Eurobasketu i Mundobasketu (2022. i 2023.) promene su vidljive. Međutim, možda je to i dobro. Znamo kako je bilo prošlog septembra…

Prva i glavna razlika jeste povratak Bogdana Bogdanovića. Srpski snajper i dostojni predstavnik nacionalnog dresa na skoro svakom turniru tokom poslednje decenije, zaslužio je poseban doček. Dodela kapitenske trake istakao se kao jedini ispravni potez Saveza pred nadolazeće prvenstvo. Bogdanovo „majke mi, ja sam srećan što sam došao“ govori o njemu, njegovim ambicijama i želji da predvodi svlačionicu. Maksima „pobij sve i vrati se sam“ pokazala je svoju snagu i u Istanbulu i u Kini, međutim košarka je timski sport i ona ima granice. Red je da treći put, Bogdanović dobije ozbiljniju podršku od saigrača kada je važno, a nije da ih nema i da nisu za pomenu.

Pored igrača Atlante, bekovsku liniju činiće još Marko Gudurić, Ognjen Dobrić i Vanja Marinković. Sva trojica, dobro poznata lica navijačima Večitih i Evrolige. Upravo zato, iskustvo im ne manjka i u svojim klubovima, bivšim ili sadašnjim umeli su da budu tas na vagi.

Sekundarna rešanja koja momci mogu da proizvedu, za turnirski sistem su podjednako važna. Marko sa dodatnom razigravačkom opcijom, Ognjen poput defanzivnog i tranzicionog specijaliste, odnosno Vanja koga selektor rotira uglavnom na krilo. Manjkavosti, logično, postoje i pre svega su konstantnost i sigurnost za period od dve nedelje bitnih i izazovnih duela.

foto: KSS

Kada smo kod organizacije, kormilom napada dirigovaće Stefan Jović i Aleksa Avramović. O Jovićevoj maštovitosti je suludo pričati pošto čovek i dalje drži rekord sa najviše asistencija u jednom meču Evrolige. Zdravstveni status ostaće enigma kako za Jovića, tako i za Aleksu, koji je pod Obradovićem prodisao i procvetao, ali i par puta znao da uvene, usled opasnih povreda.

Stefanov prezimenjak, Nikola Jović fantastično je debitovao za seniorski tim, premda ima tek 20 godina i gazi svoje prve reprezentativne A minute. Na krilnim pozicijama, tu su i Boriša Simanić, odnosno Aleksa Radanov kao rezervisti, te Filip Petrušev i Dejan Dadivovac koji će uz Dušana Ristića i Nikolu Milutinova kontrolisati reket.

Iako prvi utisak nije gajio veliko poverenje, navedeni igrači su oni na koje će Pešić računati od 26. avgusta. Možemo da kritikujemo i prerano sudimo, ali verujem i nadam se, da momci imaju kvaliteta i sposobnosti za velika dela. Na kraju, hteli da priznamo ili ne, druge, za ovaj Mundobasket, nemamo.

foto: KSS

REALNI OPTIMIZAM

Dosadašnji saldo reprezentacije tokom pripremne faze su četiri pobede i jedan poraz. Istina, ponovo smo pali pod naletom Italijana koji će izgleda postati noćna mora svemu što je srpsko. Ipak, protiv Azura ćemo se sastati (najverovatnije) već u drugom delu prvenstva, pa ako neuspeh treba da se dogodi (a ne treba naravno), neka to bude pripremni turnir. Pre Pocekovih izabranika, pobeđene su ekipe Poljske i Bosne i Hercegovine, u utakmicama zatvorenog tipa, odnosno Grčke na Akropolis Kupu. Poslednji trijumf ostvaren je nad timom Portorika, sa kojim ćemo se sastati i u grupnoj fazi.

Kada se sumiraju navedene selekcije, lako se zaključuje odnos ne cene, nego mogućnosti i kvaliteta. Poljska i BiH nisu se kvalifikovale na SP i pripadaju, i sada i ranije, košarkaškoj klasi nižoj od naše. Grčka će na turniru biti bez zvučnih imena, pošto su Janis, Slukas i Kalates otkazali učešće, zbog umora ili povreda. Portoriko u svoje tri pripremne utakmice ima razliku -37 i dva puta je primao više od 110 poena (SAD I Srbija).

Ostaje Italija, protiv koje smo vodili i 17 razlike, imali dobro šutersko otvaranje, ali onda i bili žrtve čuvene – ko od šuta živi, od šuta i strada. Dodali bi, naročito, ako su na drugoj strani Spisu i Polonara.

foto: KSS

Elem, ako pođemo od šuta, on u pripremnoj fazi, ne mora mnogo toga da otkrije i pokaže. Naravno, to ne znači da procenti treba da izgledaju kao kula od karata koja se čeka da padne. Jednostavno, košarkašima pripreme služe upravo da bi neke pozicije iskoristili za eksperiment, probu, da vide u kom su stanju i mogu li iz određenih uglova pogoditi kada dođu zvanične utakmice. Primera radi, Bogdan je protiv Grčke imao 3/9 a protiv Italije 1/6 za tri, dok je duel u beorgadskoj Areni završio sa 5/9 van linije 6,75m.

Napadi se završavaju dosta brže, postoje naznaci smislenih akcija i želje za otvorenim pogledom ka košu. Osim pomenutog Bogdanovića, Avramović, Gudurić, Marinković i Dobrić istakli su se kao najsigurniji sa distance i oni za koje se takvi posedi igraju. Tranzicija, bilo ofanzivna ili defanzivna, deluje pismeno. Pojedini košarkaši (od kojih se borben pristup očekuje) – Aleksa, Ognjen, Nikola, agresivni su na lopti, prate dešavanja na terenu i posle agresivne odbrane, dolaze do lakih poena u kontri.

Prisustvo Stefana Jovića se i posle samo jedne odigrane utakmice pokazuje kao enormno. Okej, svakako da nije u najboljim godinama, da su iza njega razne povrede i oporavci, ali je osećaj u telu i glavi nepromenjen. Kada na uslovno niže igrače, dodamo Milutinova i Ristića, dijametralno suprotne centre, prostor Jovićevih kreacija posebno dolazi do izražaja.

foto: KSS

Što se tiče nedostataka, i oni su bili prisutni u svakoj utakmici koju smo mogli da gledamo (Grčka, Italija i Portoriko). Najveći problem nam predstavlja odbrana daleke dvojke ili klasične trojke. Selektor Pešić ne gaji preterano odrambenu formu preuzimanja, ali i mimo toga, ne uspevamo da se najbrže vratimo na igrača koga čuvamo. Zov ukradene lopte ume da prevari, te tako neko od košarkaša na prvoj liniji odbrane, iskoči i ostavi napadača samog. Uteha je da su i protivnici bili na tom polju dosta nemarni, međutim skoro 40 dozvoljenih trojki jednoj Italiji, pa čak i Grčkoj, mogli bi lako biti pogubni.

Izgubljene lopte smo protiv Portorika sveli na minimum i jednocifrenu brojku (sedam), ali opet, treba reći i da su košarkaši egzotične destinacije generalno mekani u defanzivi. Faktor presinga i agresivnosti ozbiljnijih rivala poput Azura ne sme biti faktor iznenađenja, jer smo videli kako se sličan scenario rezultira.

Reprezentativci pre početka Mundobasketa i odlaska na Filipine, ispred sebe imaju još turnir u Šenženu. U nedelju će igrati protiv domaćina, a u ponedeljak na megdan izlaze selekciji Brazila.

Autor: K.S.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Pogledaj takodje..
Close
Back to top button
Admiral Bet