EvroligaKošarka

Rakočević: Ataman je mogao da me ubije!

Čuveni košarkaš je u bogatoj karijeri pokupio i dve godine igranja u Turskoj. Nosio je dres Efesa, jedne sezone bio najbolji strelac Evrolige, nije osvojio ništa, još nosi loša iskustva, pogotovo sa Erginom Atamanom, o čemu je govorio u podkastu Alesto.

– Recimo, kasni autobus 15 minuta na utakmicu!? Pa, imaju budžet od 20 miliona dolara, a nemaju nove lopte. Ili recimo trener kasni na trening deset minuta, igrači se svađaju sa kondicionim trenerom i urade osam ponavljanja umesto deset. Jednostavno, nisam navikao na to. Pogotovo ako kažem da sam uvek imao, kako ja kažem ‘terorista trenere’ kao što su Duško Ivanović, Boža Maljković, Željko Obradović, Neven Spahija, Zmago Sagadin, Kari Pešić… Izrazito naporni, košarkaški naravno. Iscedi te do zadnje kapi. A ovo, šok je to bio za mene… Bio sam mlad i naivan, rekao sam mu to odmah i suprostavio mu se.

Nije se na tome završilo, zbog pogrešno prenešenog citata od strane turskih medija, sukob se proširio, Igor Rakočević je mogao ozbiljno da nagrabusi.

– Počeo je da me kinji Ataman, ali opet sam bio u najboljoj formi od svih. Pred početak sezone me je jedan novinar pitao što ne igram kao što sam igrao dok sam bio u Baskoniji, a ja sam mu rekao da je tek počela sezona i da treba malo vremena da se poklopim sa energijom trenera i ekipe. I taj novinar mi je načinio štetu: Ataman nema poverenje u mene i zato ne igram dobro. Tako je glasio naslov preko cele strane. Smestio mi je pošteno. Nisam čitao novine, samo dođem na trening i Ataman mi kaže da ja ne treniram nego idem sutra ujutru u neku šumu koja je dva sata od mene. Tamo da sam u šest ujutru. Pitam šta je bilo, ništa – samo me poslao u svlačionicu. Džaba, opravdao sam se, ali nije imao razumevanja. U četiri ujutru sutradan došao kondicioni po mene. Ne sećam se veće kiše u životu. Taj kondicioni koji je debeli čovečuljak, bivši bacač kugle, što govori o neozbiljnosti kluba… Juki sa kišobranom ispod drveta i kaže mi da stojimo sat vremena i reći ću da si trčao. Nema žive duše. Ja mu kažem, da ću istrčati to makar umro, nema šanse. Rekao sam mu da ne može da me kazni koliko mogu da odradim. To je bilo blato do kolena, naleteo sam na pse lutalice, dvadesetak njih me gleda, laju, trče ka meni i jedva sam se nešto popeo uz neko drvo i zaobišao sam ih. Da su me stigli, rastrgli bi me, to je bilo u šumi gde niko ne bi video i čuo. Mogao je da me ubije čovek!

Autor: K.S.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Back to top button
Admiral Bet