Prokletstvo crno – belih gostovanja u glavnom gradu Slovenije se nastavlja. Petogodišnje slepo tumaranje po hali „Stožice“ ni ove sezone nije pronašlo izlaz i svetlo na kraju tunela.
Strepnja pred duel Partizana i Cedevite Olimpije pokazala se opravdanom. Tradicija i crna serija gostiju, te loša forma domaće ekipe ispostavili su se kao dva vuka koja su se borila u mislima navijača. Jasno, situacija u redovima beogradskog i ljubljanskog predstavnika daleko je od idealne, pa su i prognoze išle u pravcu potencijalne prelomne tačke. Slovenački klub ima sedam vezanih poraza u Evrokupu i suvereno vlada začeljem tabele.
Zdravstveni bilten dodaje so na ranu, kako generalno utisku igre tima Simonea Pjanđanija, tako još više odgovoru Partizana na poznate okolnosti. Matković i Murić izostali su zbog povreda, odnosno bolesti, dok je roviti Kobs odigrao shodno fizičkom stanju. Istina, i Partizan se muči sa okupljanjem celog kolektiva. Panterovo odsustvo postaje tabu tema čiji se karakter umnožava posle svakog novog poraza, a svakako da je u Stožicama falilo i Trifunovićevo angažovanje, naročito u defanzivi.
Kada je reč o tom segmentu, Partizan kuburi od starta sezone, a ništa bolje nismo videli ni večeras. Ponovo utakmica na ogroman broj poena gde se odbrane igraju samo pod moranjem i prisilom. Ako uporedimo četiri poslednja duela izabranika Željka Obradovića u Evroligi i ABA ligi, prosek primljenih koševa iznosi 88.8.
Skoro 90 dozvoljenih poena na bilo kakve napadačke potentne protivnike govori puno o trenutnom stanju u redovima aktuelnog šampiona regiona. Upravo odbrana titule, posebno sada, čini se podvigom čije visine dosežu koračenje po litici, van želja i planova.
Iako se momentum još uvek može nazvati startom sezone, Partizan nakon osam kola ima tri poraza i to od rivala realno znatno slabijeg kvaliteta. Osim Cedevite kojoj crno – beli klub predstavlja redovnu mušteriju, kako god sastav izgledao, pehovi protiv Igokee i Mege su nedopustivi i teško nadoknadivi. Praktično ostaje da se vidi kako će Crvena zvezda odrađivati posao i nadati se nekom iznenađenju. Minulih godina ih je bilo, ali je utisak da će izjednačenost dva beogradska Večita odigrati ulogu i predstavljati tas na vagi u fenomenu poznatom kao prednost domaćeg terena.
Šta god pričale pristalice Partizana, opšte prihvaćeno mesto je da lokacija pravog ritma nije pronađena. Možda će se to uskoro promeniti, znamo kako i na šta je ličila ekipa pre „samo“ 365 dana. Ipak, od stare slave se ne živi. Negativne predrasude i kritike pripadaju folkloru prosečnog navijača nakon izgubljene utakmice i nisu novost. Logično da će pojedini košarkaši dobiti etikete promašaja, isto kao što salva uvreda ili pohvala ne treba da budu lišće koje će jedan jači vetar dunuti.
Konstanta poverenja stiče se konstantom dobrih igara i rezultata. Dok toga nema, uvek će postojati elementi slepog nadanja ili suprotno tome, bezidejnih stavova i malokrvnih očekivanja. Došlo je vreme injekcije i buđenja iz sna. Košmara.
Za igrača meča i zasigurno čoveka odluke, proglašen je, pogađate, Jaka Blažić. Ukoliko postoji košarkaš na zemlji koji će se pod bilo kakvim uslovima raspucati protiv Partizana, to je apsolutno Jaka. Izlazi li iz minus faze, povrede, Lidla, frižidera, godinu dana bolovanja i pauziranja, Blažić će pogoditi svoju porciju šuteva. Razne odbrane su se igrale nad njim, i legitimne i diskutabilne, bilo je i provokacija sa tribina, bilo je i nesmotrenih prekršaja na terenu. Nevažno, iskusni Slovenac popio je eliksir mladosti i sipao iz raznih pozicija i delova parketa.
Završio je duel sa 29 poena (indeks korisnosti slovima dva) i ubedljivo bio najefikasniji u oba tabora. Njegova smirenost pokazala se presudnom u neizvesnoj završnici i to ne prvi put kada su u pitanju okršaji Partizana i Cedevite Olimpije.
Najveći problem Obradovićevog sistema jeste što ne funkcioniše na pogledu timske postavke. Individualno, pojedinci zaista izgaraju i pružaju maksimum. Međutim, koncepti odbrane poput preuzimanja, udvajanja ili selekcije prekrašaja nameću se fatalnim po epilog utakmica. Čak ako se početni dogovor ispoštuje, nekako po pravilu zafali strpljenje i odmah zatim pad koncetracije. Skok se večeras iznevelisao, donekle i zbog visinske razlike u korist gostiju, ali su ostali segmenti opet namučili Partizan.
Meč je protekao u čestom seckanju i saglasno izabranim sudijama „normalnom“ broju slobodnih bacanja. Tu je beogradski klub potpuno podbacio. Da, 34 izvedena penala zahtevaju i neko promašeno, mada je većina došla kao lepa prilika za povratak u priključak. Kada se pogleda učinak spolja, 48% uspešnosti šuta za tri poena domaćina najbolje odražava frazu tople dobrodošlice. Nažalost, i prethodni protivnici crno – belog sastava kretali su se oko tih procenata i uglavnom tako dolazili do trijumfa.
Poenterski i skakački, Frenk Kaminski predvodio je sastav, dok mu je ispomoć bio Zek Ledej sa nekoliko, za njegove standarde, neshvatljivih promašaja. Toplo – hladno kao nestabilna vremenska prilika uvukla se u kožu Anđušića, Jaramaza i Avramovića koji su odigralo poprilično slabo.
Partizan, hteo – ne hteo, okreće se Evroligi i gostovanju Efesu. Prošle sezone upravo su dueli sa turskim velikanom bili odskočna daska. Ako to defacto ne može da bude Cedevita Olimpija, neka bar bude Anadolu Efes.
Autor: K.S.Objavljeno: 21.11.2023 - 04:00 PM
