Duže vreme Mateja Kežman se retko pojavljuje u medijima, tako da retko i čujemo detalje iz njegove živopisne biografije. Gostujući u emisjiji (Ne)uspjeh prvaka sa Mirzom Džombom prisetio se mlađih dana, kada je kao fudbaler Partizana gestikulirao ka navijačima Crvene zvezde.
,,Mladost sve to nosi, s ove perspektive nikad ne bih to uradio. Derbi je bio specifičan, ceo stadion je pevao pogrdnu pesmu za moju porodicu i mene, ja sam bio dete, trpeo sam ružne stvari i kada sam dao gol izašle su emocije iz mene. Počeo sam da pucam na “sever”, to je katastrofa.”
Nisu bili jednostavni dani koji su sledili. Bilo je to opasno vreme, Kežman tek danas shvata šta je mogao da priredi sebi.
,,Naravno da sam imao problema. Bilo je brzo posle ratnog vremena, bilo je raznih struktura u društvu, mnogi su lično to prepoznali, odjeknulo je kao bomba i morao sam da se pazim po gradu neko vreme. Mladost sve to nosi, sada bi bile to traume… Odrasli smo u 90-im godinama u Beogradu, prošli razne traume, kod nas je čak to bilo normalno, otimanje i skidanje patika po ulici. Videli smo to svaki dan, ništa to nije bilo novo i gurali smo pod tepih.”
Jedan od neprijatnih događaja doživeo je i u Holandiji. Tada je bio u opasnosti da bude kidnapovan kao član PSV Ajndhovena.
,,Za mene je i dalje kao san, ne mogu da prihvatim i shvatim šta se desilo, ali jeste. Niko nije lud… Sleteo sam iz Kardifa za Amsterdam posle reprezentacije, priveli su me dva inspektora direktno iz aviona i odmah sam se uspaničio jer ne znam šta se dešava. Ušao sam u policijsku zgradu, tamo me sačekao prijatelj i on mi je objasnio da je bilo planirano, da se slučajno saznalo, pa su obavestili klub. Došao je Gus Hidink, objasnio mi je da je klub uz mene, da su u šokirani.”
