Pred prvi večiti derbi u sezoni Crvena zvezda je slovila za favorita, za neke blagog, za neke apsolutnog, ali favorita. Svakako su postojali legitimni argumenti za tako nešto.
Ispostavilo se da su legitimni bili i argumenti onih koji su označavali Partizan kao nagaznu minu. Previše je kvaliteta u sastavu, a tek trenerskog znanja, da crno-beli ne bi kliknuli u nekom trenutku. U pravi čas po njih, a zao po večitog rivala, to se desilo u četvrtak veče.
Treba ozbiljno napregnuti memoriju pa se setiti, ako uopšte uspemo u tome, kada je jedan večiti derbi poslednji put protekao pod ovakvom kontrolom gostujuće ekipe. Jednom kad je Partizan ščepao protivnika, nije ga ispuštao, sve do same, pomalo konfuzne završnice, u kojoj ovog puta nisu poklekli.
Kad nas okolnosti sateraju u ćorsokak, nekad nam je potrebno da se vratimo na osnove, a nekad da drugačijim metodama potražimo drugačije ishode. Željko Obradović je u četvrtak učinio oba!
Iskusni trener je za početak igrače vratio na prirodne pozicije, sa zadacima na koje su navikli. Neke je vratio, a Ajzeu Majka postavio u ulogu koja mu je od početka bila namenjena.
Ishod je bio pristup kakav je ogrejao ljubitelje crno-belih boja. Dovoljno je pogledati broj skokova spoljnih igrača kao parametar razlike između uspešnog i neuspešnog Partizana, a golim okom su viđeni energija i zalaganje kojim se demonstriralo da je grč iz prethodnih šest kola nestao.
Po ko zna koji put Obradović je pokazao fleksibilnost u prilagođavanju, i na neki način svoje igrače vratio na pozitivnu nulu iz koje su ponovo pronašli svoj identitet.
Kratkoročno ili dugoročno, vreme će pokazati. Tek, Partizan je ponovo zaličio na falangu kadru da značajnom ofanzivnom arsenalu večitog rivala ne dozvoli da diše.
Kako rekosmo, Obradović se prilagodio trenutku, početnom petorkom pokazao da će se vrednovati polet i defanzivni deo priče, na šta je ekipa očigledno srčano reagovala. Znamo da je velikom trenerskom arhitekti užitak i veća inspiracija prikazati umeće i blistavi košarkaški um kroz setove akcija koji izvlače iz igrača sve ono najbolje, makar do juče bilo potencijalno, ali ovaj Partizan jednostavno mora da favorizuje sistem vrednosti baziran na odbrani, iz koje proističu samopouzdanje, poverenje i sloboda na drugoj strani terena.
Janis Sferopulos je javno progutao gorku pilulu rekavši da ekipa nije bila mentalno spremna za ulogu favorita. Nestalo je protoka, vica u igri, elana i samopouzdanja iz nekih prethodnih mečeva, a simptomatično je da se to dešava protiv rivala namernih da, žargonski rečeno, Zvezdi ,,uđu u meso”.
Ovaj poraz je kod dobrog dela javnosti ojačao utisak da su tri trofeja i niz pobeda prošle sezone protiv realno tada posrnulog Partizana stvorili lažnu sliku, iluziju raspršenu u nekoliko navrata ove sezone.
Zvezda ima nesumnjivo kvalitet na papiru, ali košarka nije prirodna nauka, već je u njoj, na našu radost, mnogo značajniji ljudski faktor. Bez obzira na umerenost pojedinih unutar i oko crveno-belih, očito je da se stvorio utisak da im unapred pripada nešto za šta tek moraju da se izbore.
Samopouzdanje je poželjno, ali je očigledno da je kod Zvezde to poprimio i malo preteranu notu, ako uzmemo u obzir već dva kiksa u AdmiralBet ABA ligi, te viđeno u prvom večitom derbiju. Čini se da je u glavama crveno-belih određeni raskorak između željenih i realnih mogućnosti, ili barem u smislu neophodnog stava potrebnog da se ta razlika obriše. Psihologija je različita kad se ide po skalp mangupski, protiv na papiru jačeg rivala, i onda kada je pritisak na tebi. Na ovom drugom testu Zvezda je pala već tri puta u dva takmičenja, malo je falio da se na regionalnom frontu opeče još koji put, što je samo pokazatelj da je vreme da se glave spuste malo bliže parketu.
Situacija svakako nije alarmantna, ali je opet i daleko od lagodne. Kako je Partizan pred ovaj meč sebe restartovao na pozitivnu nulu, to sad treba da uradi i Zvezda, posle bolnog otrežnjenja.
